"ЗАПИС ДУШЕ" на албанском

     У албанском граду Скадру уочи празника Успенија Пресвете Богородице одржан је Дан српске културе.

     После Литургије представљен је роман „Запис душе“ Љиљане Хабјановић Ђуровић.

     Роман „Запис душе“ је прича о Ангелини Бранковић, арбанашкој племкињи и српској деспотици и Светитељки, коју је српски народ због њене доброте назвао мајком.

     Ангелина се удала за сина деспота Ђурађа Бранковића, Стефана Слепог. Венчали су се у Скадру. И ето, пет ипо векова касније баш у граду њихове љубави представљено је издање романа на албанском језику, у преводу Артура Попаја-Поповића.

     Промоцији је присуствовао Вељко Казић, аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Тирани.

     Осим ауторке, о роману су говорили Павло Јакоја-Брајовић, председник Удружења српско-црногорске националне мањине у Албанији, протојереј ставрофор Радомир Никчевић, књижевник Будимир Дубак, у име издавача Српског националног вијећа у Црној Гори и отац Александар Петани, свештеник Албанске православне цркве у Скадру.

     „Велика ми је част што данас баш у Скадру представљамо ово дело, значајно за наш народ. Ова књига говори у прилог зближавању два народа, али и подсећа да је та блискост постојала од давнина“, рекао је Павло Јакоја-Брајовић.

     Протојереј ставрофор Радомир Никчевић пренео је „благослов и честитке Митрополита Амфилохија на издавању ове значајне и преко потребне књиге“ и истакао је: “Овај роман је књига-помирница, која би требало да да велики допринос бољем разумевању српског и албанског народа. Ово је значајно и капитално дело.“

     О самој књизи говорио је отац Александар Петани, свештеник Албанске православне цркве у Скадру. „Говорити о књизи која говори о животу једне Светитељке није лако. А колико је тек било тешко написати ту књигу! Мислим да нико од нас не би примио на себе ту одговорност. Госпођа Хабјановић Ђуровић је то урадила! Успешно је испричала причу о земаљском животу Мајке Ангелине, али и о томе шта се дешава са њеном душом након разлучења од тела“, рекао је Петани, и изнео наду да ће попут Српске православне цркве и Албанска православна црква дати Мајки Ангелини место које она заслужује.

     Књижевник Будимир Дубак закључио је промоцију речима да је „овај роман изузетан допринос српској прози. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прозни писац који је у српском народу већ заслужио посебно место. Све што ради наша сестра Љиљана, она ради за српски народ, за српску историју и за љубав међу свим народима.“

     После промоције Љиљана Хабјановић Ђуровић дала је интервју за албанску телевизију.

     Љиљана Хабјановић Ђуровић пренела је ауторско право за издање књиге на албанском језику на Удружење српско-црногорске националне мањине у Албанији, а управа Удружења одлучила је да поклони по један примерак књиге свим библиотекама и црквама у Албанији.

     Роман је на српском језику објављен 2007.године и до сада је легално штампан у тиражу од 60.000 примерака.

     Ово је четврти превод романа „Запис душе“. Књига је објављена и на македонском, руском и италијанском језику и ранијих година представљена је на књижевним вечерима у Скопљу, Риму, Фиренци, Барију и Москви.


Књижевно вече у Сомбору

     24.маја 2017. године у оквиру духовне манифестације Светођорђевски дани, у Сомбору, у организацији Српске православне цркве, одржано је књижевно вече на коме је Љиљана Хабјановић Ђуровић говорила о свом стваралаштву и вери, подстакнута питањима бројне публике.

"Наш отац" објављен у Хрватској

     Хрватска издавачка кућа "Двострука дуга" објавила је превод романа "Наш отац", Љиљане Хабјановић Ђуровић. Реч је о другој по реду књизи Љиљане Хабјановић Ђуровић објављеној у Хрватској као и трећем преводу романа "Наш отац", који је осим на хрватски преведен и на енглески и италијански језик.

Књижевно вече у Апатину

     22.маја у Народној библиотеци у Апатину одржано је књижевно вече на коме је представљено стваралаштво Љиљане Хабјановић Ђуровић.

Књижевно вече у Врању

     11. маја 2017. године у Парохијском дому у Врању одржано је књижевно вече на коме је представљен роман "Онда је дошла Добра Вила". Организатори су били Епархија Врањска и Коло српских сестара, а књижевној вечери је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ врањски Пахомије са свештенством.

     Посебно инспиративна била су питања просветних радника и ученика, па се разговарало и о томе како да школа и друштво помогну родитељима да сачувају младе од најгорих искушења овог времена.

Љиљана Хабјановић Ђуровић у Москви - април 2017 године

     У Москви, у раскошној палати Толстојевих, где је смештен Меморијални музеј и научна библиотека Гогољев дом, у организацији Амбасаде Републике Србије и Департмана за културу Града Москве одржано је књижевно вече под насловом "Само нас љубав може спасити" на коме је представљено стваралаштво Љиљане Хабјановић Ђуровић.

     Сала је била препуна, а међу присутнима били су књижевници, новинари, издавачи, пријатељи Србије и читаоци књига Љиљане Хабјановић Ђуровић. Испред Амбасаде Србије у Москви присутне је поздравио господин Ранко Павловић, у улози отправника послова, а ауторку је представила госпођа Снежана Павловић, други секретар Амбасаде. Потом су говорили Иља Числов, преводилац свих романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на руски језик, Николај Бурљајев, истакнути уметник Русије и председник свесловенског уметничког покрета "Златни витез" и Владимир Крупин, угледан руски књижевник и теолог. Бурљајев и Крупин су чланови Савета за културу председника Путина и Савета за културу Патријарха Кирила.

     Иља Числов је рекао: "Комплименти које добија Љиљана нису преувеличавање. То је заиста истина. Као слависта, усуђујем се да кажем да њена популарност, која је призната и на Истоку и на Западу, превазилази остале српске писце. У Србији њу не хвали критика, али она има најчитаније књиге у библиотекама и продаји. У Русији она нема рекламу, али зато има читаоце. Код нас има пуно писаца који конструишу своја дела, како би се додворили глобалистичком покрету и идејама и желе да народ заразе вирусом очајања и бестида, али нас Љиљана својим романима духовно-историјског циклуса оплемењује херојским архитипом словенске и православне смирености и духовности."

     Николај Бурљајев је истакао: "Данас се одвија битка. Битка за човекову душу. То је битка која никада неће престати. Неће бити мира. То је битка између Бога и Ђавола. То видимо и у делима Љиљане Хабјановић Ђуровић, која је одабрала своју страну и бори се за исправне вредности. Она живи у овом свету, али не живи међу људима. Она је потпуно посвећена свом раду и кроз њега слави име Господње. Господ води њену руку. Дела која ствара су веома важна за православне Русију и Србију. Поносан сам што је баш она била лауреат, а сада и пријатељ књижевног фестивала Златни Витез."

     Владимир Крупин: "Драга Љиљана, желим да Вам овим путем честитам лично, јер ја знам како је тешко писати. Када ми је господин Бурљајев први пут рекао за Вас, ја сам узео да прочитам Вашу књигу, то је била ПЕТКАНА. Ми знамо за Свету Петку и у Русији је веома поштујемо. Био сам заиста одушевљен начином на који сте приближили лик Светитељке. Вашу књигу могу сви да читају. Млади, стари, мускарци и жене јер је православље за свакога и то о чему говорите је актуелно и данас. Ваша православна проза стиже у срца људи и испуњава им душе племенитим вредностима и љубављу. У Вашем делу сам пронашао и оно у шта ја верујем. Желим да захвалим Вама на Вашим књигама које нам помажу, а Господу на томе што сте провославка."

     После тога, Љиљана Хабјановић Дјуровић је читав сат одговарала на питања присутних, а потом потписивала своје књиге. Читав догађај снимале су три телевизије, међу којима и Телевизија "Спас", гласило Руске православне цркве, која има око тридесет милиона гледалаца.

     Сутрадан су Љиљана Хабјановић Ђуровић, Јован Марковић, потпредседник и суоснивач "Златног витеза" и редитељ Хаџи-Александар Ђуровић били гости Духовне академије "Свети Сергије" у Сергејевом посаду, где их је примио и архиепископ Евгениј. Пошто се поклонила моштима Светог Сергеја Радоњешког, ауторка је имала још једно представљање својих књига. Овом догађају присуствовали су и градоначелник места Сергејев посад, као и градски секретар за културу и Сергеј Боков, директор телевизије "Тонус", која је пропраттила цео догађај. Телевизија "Тонус" је у мрежи телевизија подмосковских градова, па ће овај прилог бити емитован на још 10 локалних телевизија.

     У Русији је објављено 6 романа Лиљане Хабјановић Ђуровић и једна књига за децу, а ово је пето представљање њених књига у Русији.
Љиљана Хабјановић Ђуровић боравила је у Русији о сопстевеном трошку, а Амбасади Србије у Москви поклонила је 80 књига које ће бити дароване руским ученицима и студентима у оквиру традиционалне манифестације "Србија у мом срцу".


"Запис душе" на албанском

У недељном културном подлистку албанског дневног листа "Gazeta Shqiptare" који излази у Тирани представљена је Љиљана Хабјановић Ђуровић и објављен је део из њеног романа "Запис душе" као најава књиге која ће ускоро изаћи на албанском језику.
Преводилац романа Артур Попај Поповић рекао је: "Ја нисам имао прилику да видим нешто лепше или дуже објављено у албанским новинама везано за неког српског писца од овога што је објављено данас!". Поповић је такође истакао да објављивања овог романа има велики знчај за српску заједницу у Албанији.
Роман "Запис душе" је прича о албанској племкињи и српској деспотици Ангелини Бранковић, о жени коју је српски народ назвао мајком, а Српска православна црква је прогласила Светитељком.
Роман "Запис душе" на српском је објављен 2007.године и до сада је преведен на руски, македонски и италијански језик.
Албански је 16. страни језик на који су преведени романи Љиљане Хабјановић Ђуровић.

ОСМОМАРТОВСКО ДРУЖЕЊЕ У КУЋИ КРАЉА ПЕТРА

У организацији општине Савски венац обележен је Међународни дан жена у Кући Краља Петра на Сењаку, у присуству великог броја суграђанки. Даме су биле у прилици да уживају у пригодном музичком програму, коктелу и дружењу са Љиљаном Хабјановић Ђуровић.
Свечаност је отворила председница општине Савски венац и на почетку програма свим дамама честитала празник.
- Као председница општине и председница Савета за родну равноправност Града Београда апелујем на жене да се активно укључе у друштвени и политички живот, у чему ће имати моју апсолутну подршку, јер једино на тај начин можемо учинити Србију бољим местом за живот - истакла је Ирена Вујовић.
Она је захвалила Љиљани Хабјановић Ђуровић што је одвојила своје време да овај празник проведе са женама са Савског венца и додала да ће свака дама добити на поклон неку од књига ове познате ауторке, које ће им она током дружења и потписати.
Присутнима се обратила и Љиљана Хабјановић Ђуровић подсетивши их на све жене које су се кроз историју бориле за своја права и тиме допринеле бољем положају свих жена данас.

Преузето са сајта општине Савски венац
Фотографије: Горан Златковић

Kњижевно вече у Бијељини

У уторак 21. фебруара 2017 године, одржано је књижевно вече у сали Народне библиотеке "Филип Вишњић" у Бијељини, на коме је Љиљана Хабјановић Ђуровић представила свој нови роман ''Онда је дошла Добра Вила''.

 

Kњижевно вече у Лозници

У среду 08. фебруара 2017 године, у сали Народне Библиотеке у Лозници, Љиљана Хабјановић Ђуровић одржала је књижевно вече где је представљен њен нови роман ''Онда је дошла Добра Вила''.

 

Kњижевно вече у Врбасу

У четвртак 02. фебруара 2017 године, Љиљана Хабјановић Ђуровић одржала је књижевно вече, где је представљен њен нови роман ''Онда је дошла Добра Вила'' у препуној сали Народне Библиотеке у Врбасу.

 

Књижевно вече Љиљане Хабјановић Ђуровић у Риму

У Риму, у Клубу Министарства иностраних послова Италије 28.11. 2016 г. одржано је књижевно вече на коме је представљен роман Ана Марија ме није волела Љиљане Хабјановић Ђуровић, који је управо објављен на италијанском језику у преводу Драгана Мраовића. Организатор промоције било је Друштво Италија-Србија чији је оснивач и председник господин Рикардо Сеса, некадашњи амбасадор Италије у Србији и велики пријатељ српског народа.
Госте је у име Србије поздравила Татјана Гарчевић, отправник послова Србије у Италији, а био је присутан и Игор Ћулафић, саветник у Амбасади Србије при Светој столици.
О роману и ауторки говорили су амбасадор Рикардо Сеса, амбасадор Умберто Ватани и књижевница Анђела де Лео. Посебну пажњу изазвао је долазак и обраћање монсињора Вићенца Паље, веома угледне личности Ватикана. Монсињор Паља је аутор неколико књига, председник Папске академије за живот, Велики канцелар Папског института Јован Павле Други, председник Папског савета за породицу и изабрани кирограф папе Фрање.
Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је као „велики српски писац, који је нимало случајно, већ захваљујући упечатљивом, оригиналном и јасном писању, најомиљенији и најчитанији писац целокупног културног подручја Балкана, и не само Балкана, јер она осваја све веће просторе у Европи и широм запада“. Такође је истакнуто да „роман јесте аутобиографски, али је на његовим странама живописно и уверљиво представљен живот читавог Балкана. Кроз врло снажно описане моменте из живота једне породице представљена је историја и вековни сукоб два народа“.
У једном тренутку амбасадор Сеса подсетио је присутне на речи Винстона Черчила: „На Балкану има више историје него што човек може да поднесе!““Черчил није познавао нашу књижевницу“, одговорио је монсињор Паља и додао да, упркос тој историји, он „сања о мирној будућности, јер девојчице као што је јунакиња-ауторка романа могу да пронађу и оживе наду у заједнички живот који разлике не треба да разоре него да обогате“.
Љиљана Хабјановић Ђуровић је у свом обраћању цитирала оно што је говорила крајем 1991. године, када је роман објављен на српском језику.
„Роман Марија ме није волела је сведочанство о понорима безумља и зла у које човека баца мржња према онима који су другачији. И само зато што су другачији. Свака искључивост, верска, национална или идеолошка, нужно изазива суровост. И суровошћу се храни. Храни се патњама оних који не могу, или не желе да се деформишу како би се уклопили у задати облик слагалице.
Роман Ана Марија ме није волела је реч против зла. Нема нашег и њиховог зла. Зло је зло, без обзира са чије стране долази, без обзира чиме неко покушава да га подстакне или оправда. Нема оправдања за зло. Као што је рекао песник, „једино свето убиство је убити Каина у себи“.
Ана Марија ме није волела је роман опомена. И истовремено књига доказа да нас само љубав може спасити. Љубав коју примамо, али и љубав коју дајемо другима. Јер Господ наш Исус Христос дошао је да нас научи љубави и праштању. И то никада не смемо да заборавимо ако хоћемо да се назовемо децом Божјом.“
Лепоти ове италијанско-српске вечери допринеле су оперска певачица Драгана Молес и преводилац и новинар емисије на српском језику на „Колорс радију“ Данијела Бабић.
Представљању романа присуствовао је велики број угледних званица, дипломата, писаца, новинара, пријатеља Србије, поштовалаца књижевног рада Љиљане Хабјановић Ђуровић, али и Ана Фенди, креативна директорка модног ланца „Фенди“.
Вест о књижевној вечери Љиљане Хабјановић Ђуровић објавила је италијанска новинска агенција АНСА, а српска књижевница је дала интервју и за РАИ – Италијанску радио-телевизију, за емисију из културе.
Ана Марија ме није волела је пети роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен на италијанском језику, а ово је било њено шесто књижевно вече у Италији.

Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића додељен Љиљани Хабјановић Ђуровић

На предлог Његове Светости, Патријарха Српског Господина Иринеја Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Љиљани Хабјановић Ђуровић Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића ,,за истрајну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану њеним књижевним делима у којима су изнете хришћанске непролазне-свевремене вредности.,,.
Орден је уручен данас, 25.11. у Свечаној сали Патријаршије а уручио га је Његова Светост Патријарх Иринеј. Свечаности су присуствовали сви чланови Светог Архијерејског Синода и угледни свештеници.
Захваљујући се Његовој Светости и члановима Синода, добитница ордена Светог Деспота Стефана Лазаревића је рекла:
,,Ваша Светости, часни оци, даме и господо,
Пре двадесет година, у Солуну, на изложби блага Свете Горе, пред иконом Богородице Одигитрије помолила сам се Мајци Божјој да ме одведе до Свога Сина. И почела сам да чекам. Пре петнаест година написала сам роман „Петкана“. Још док сам писала ову књигу осетила сам да ми је дата велика милост и да сам ту милост добила без своје заслуге. И питала сам се како да је оправдам.
Године су пролазиле, писала сам нове књиге у којима сам сведочила о животима наших светитеља, о нашој историји и о нашој вери.
Истовремено, мењала сам се. И осећала сам како се мењам.
Вера ме је надахњивала. Кроз веру, спознавала сам оно о чему некада ни мислила нисам. Научила сам и да боље разумем и више волим друге људе. Постала сам бољи човек. Мењао се и начин мог живота. И мој дуг се умножавао.
И ви сте, Ваша Светости, часни оци, одлуком да ми доделите Орден Деспота Стефана Лазаревића увећали мој дуг. Указали сте ми велику част и причинили велику радост и ја вам се на томе захваљујем.
Хвала и Светој Петки и Пресветој Богородици које су свеприсутни део моје свакодневице. Без њих, без Господа, без наше вере, без молитве, ја не бих ни умела ни хтела да живим. Надам се да ће ми Господ помоћи да сваким својим новим делом и читавим својим животом оправдам Његову велику милост. Слава Богу за све!,,


 

"АНА МАРИЈА МЕ НИЈЕ ВОЛЕЛА" на италијанском

Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић ,,Ана Марија ме није волела,, објављен је на италијанском језику у издању ,,SECOP edizioni,,, у преводу Драгана Мраовића. Ово је четрдесета књига Љиљане Хабјановић Ђуровић објављена у иностранству, а пета по реду у Италији. Предговор за књигу написала је италијанска књижевница Анђела Де Лео:

Још један роман великог српског писца Љиљане Хабјановић Ђуровић, у преводу Драгана Мраовића на италијански, који је објавила у Италији издавачка кућа SECOP Edizioni из места Корато (Бари).
Ана Марија ме није волела (1991.) је необичан наслов, али и врло јасан у својим афективним резонанцама у негативном контексту. Још је пријемчивији, зато што се нарација врши у првом лицу, па то чини још драматичнијом ову тврдњу.
Негација „ме није“ чини, дакле, суштинску разлику између љубави и мржње. Између осећања да сте дочекани у топли загрљај и осећања арогантне и надмене одбачености на ледену дистанцу расне мржње што је оно што се заправо догађа у овој књизи.
Ана Марија ме није волела је други роман који је ова књижевница објавила у Србији који је увод у роман Ива (1994.) и у Женски родослов (1996.), а та целина закључује се романом Наш отац који је издавач SECOP Edizioni објавио (2015.) са великим успехом.
То су углавном аутобиографске књиге, богате размишљањима веома важним да би се разумели комплексна личност и светли књижевни ход Љиљане Хабјановић Ђуровић. Много сам писала о њој у мојим ранијим приказима њених књига, али опет осећам жељу да нагласим садржајну дубину и стилску ефикасност њеног писања, којима нас увек води, са великом вештином, у осетљиве психолошке заплете људских и посебно рођачких односа. Целокупно њено дело са снажним етичким и књижевним набојем, истиче женске ликове као кључне протагонисте њеног животног простора и свог времена, али не само то. Љиљана се креће у простору који почиње чудесном причом о Милици (у Игри Анђела - SECOP Edizioni 2010.), оштроумној, културној и изузетној жени Светога Лазара, али и храбре краљица која је, као удовица, снагом своје душе и одлучношћу успела да доведе средњевековну Србију до њеног изванредног сјаја са краја 14. и почетка 15. века, па све до простора подједнако симболички велике Мајке Ангелине (у Исповести душе - SECOP Edizioni, 2012.), још једног великог женског лика из 15. века, деспотице и монахиње и данас обожаване широм Балкана. Али, једнако је занимљива и њена анализа женског света двадесетог века, почев од романа Ана Марија ме није волела до Женског родослова (роман који заслужено означава почетак незаустављивог раста њене славе): то је еволутивна генерацијска сага о једној породици, која одређује радикалну промену обичаја на „другој половини неба“ у савременом друштву и сопственом егзистенцијалном искуству. Уосталом, у сваком од њених романа живи и пулсира комплексни свет осећајности и повређености, који условљава, али и ојачава њене изборе у животу, у компликованим, по свему судећи безизлазним, ситуацијама у многим случајевима, а за које се изненада нађе решење захваљујући помоћи божијег провиђења или несумњивог креативног и емоционалног талента. Љиљана има изванредну способност да преплиће људско и натприродно, захваљујући својој непоколебљивој вери у Бога, анђеле, и свеце, чију заштиту увек осећа, и захваљујући свом интензивном осећању светости живота.
У делу Ана Марија ме није волела прича се одвија на линији сукоба између бабе по очевој линији, племићког порекла, и Љиљанине мајке, једноставне жене веома заљубљене у свог Томислава до мере да прихвати понижења и жртве, које ће довести до њене болне и преурањене смрти. Али и сам однос Иве, јунакиње која говори у првом лицу, са очевом мајком је тежак и проблематичан, због личности бабе Ане Марије, снажно узнемирене претходним веома негативним и разорним искуствима, на што се надовезује њена жестока мржња према снахи и унуци, која има корене и у немилосрдној борби између два сродна, али непријатељска народа: Срба и Хрвата.Велики је такође контраст између понашања тешко отуђене Ана Марије и понашања пуног нежности Марице, баке по мајчиној линији, жене на великим искушењима због смрти једине ћерке и немоћне да опрости човеку који јој је нанео многе патње.
У целој тужној причи, јавља се и све више потврђује књижевни таленат мале Иве, која ће достићи престижне позиције у друштву, а искупити се као жена и као писац. Тако се завршава роман.
Али, велики бол због губитка мајке и све већа осећајна удаљеност од оца оставиће трајни траг на главној јунакињи која ће смоћи снаге, у роману Наш отац, после бурног сусрета (чији сведок је крхка и беспомоћна полусестрица, коју никада до тада није видела, а коју је отац имао у другом браку) да се коначно одрекне заштитног лика оца за којим је дуго и грчевито трагала.
То су прелепе странице које обузимају читаоца од корице до корице и укључују га у вртлог стварно јаких и стресних емоција, а осликавају величину Љиљане Хабјановић Ђуровић која је, нимало случајно, најомиљенији, најчитанији и најнаграђиванији писац, целокупног културног подручја Балкана и не само Балкана, јер она осваја све веће просторе у Европи и широм Запада.
Углавном захваљујући упечатљивом, оригиналном и јасном писању, како у структуралном смислу (овде нема поглавља, већ само реченице као анафоре стварају прекид и музички треперави уникум, омогућавајући да се допре до изузетне осетљивости писца), тако и у течном, али никада срачунатом грађењу реченица: понекада су оне дуге и широке, понекада врло кратке, суштинске, лапидарне, што изненађује и плени сваког читаоца. Неизбежно.

"ОНДА ЈЕ ДОШЛА ДОБРА ВИЛА" - најпродаванији роман на сајму књига 2016.

И ове године Љиљана Хабјановић Ђуровић потписивала је своје књиге свакога дана од 10 до 20 часова и пред њом су се непрестано смењивали читаоци правећи редове који су излазили ван простора штанда.
Ово су виделе хиљаде посетилаца сајма књига и снимиле телевизијске екипе. Најпродаванији је био њен нови роман ,,Онда је дошла Добра Вила,, који је за осам дана продат у тиражу од 8.465 примерака. ...Овим је Љиљана Хабјановић Ђуровић срушила чак и сопствени рекорд од прошле године (са романом "Гора Преображења"), јер је ове године продато 1138 примерака новог романа више него новог романа прошле године и још једном потврдила да је најчитанији српски писац.
У штампи је нових девет хиљада примерака романа "Онда је дошла Добра Вила" а роман ће од ове недеље бити доступан у књижарама широм Србије и региона.

"ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ" НА НЕМАЧКОМ

Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић "Женски родослов" објављен је на немачком језику у преводу Оливере Сабо.
Издавач роман препоручује читалачкој публици као "веома успешан аутобиографски роман и женску библију". Занимљиво је да је издавач за насловницу књиге изабрао фотографију на којој je ауторка у ,,јакети,, (део црногорске народне ношње своје прабабе).
"Женски родослов" је најтиражнија књига објављена у Србији у задњих 20 година, а недавно је овај роман објављен и у чувеној "Просветиној" едицији "Велики романи". Немачки је десети страни језик на коме је објављен овај роман.
Иначе, у иностранству је објављено укупно 39 књига Љиљане Хабјановић Ђуровић на 15 језика. Издавач Booy Verlage представиће Женски родослов" на немачком језику на предстојећем Сајму књига у Франкфурту.


УСПЕХ РОМАНА "ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ" У РУСИЈИ

У московској књижари "Библиоглобус" роман "Женски родослов" Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику је "лидер у продаји", односно једна од најтраженијих књига, што потврђује велико интересовање читалачке публике у Русији за овом књигом, Ово је заиста велики успех у земљи у којој се годишње објави неколико десетина хиљада нових наслова."Библиоглобус" је највећа и најпознатија књижара у Русији. Налази се у самом центру Москве у близини Кремља и у њој се могу наћи књиге из целог света."Женски родослов" је шести роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен на руском језику, а руски је девети језик на који је преведен овај роман.
,,Женски родослов,, подстакао је Лолу Звонареву, доктора историјских наука, секретара „Удружења књижевника града Москве“,, Академика „Руске академије природних наука“ и Петровске академије науке и уметности,, да напише импресиван текст о овој књизи.


ОПОРА ЈАБУКА ЖЕНСКИХ ТУГА


Ове године, ова невероватна књига слави јубилеј. Двадесет година траје победничко путовање кроз свет романа „Женски родослов", српске списатељице Љиљане Хабјановић Ђуровић, ауторке тринаест романа, преведених на петнаест језика и објављених у укупом тиражу од преко милион примерака.
Како се то може објаснити? Несреће, радости и туге жена из једне српске породице, списатељица нам открива у периоду дужем од две стотине година, и тера нас да плачемо и смејемо се заједно са јунакињама, од којих је свака прошла кроз многобројна искушења.
Прича о њима (у одличном преводу Иље Числова) ствара код читалаца снажан емотивни импулс и као да нуди савременим женама да упореде своју судбину са тешком судбином српкиња у прошлим вековима: „Нанизане попут блиставих перли неке раскошне огрлице на исту нит нашег непрекинутог женског родослова, постале су мала огледала у којима непрестано тражим различите одразе своје женске суштине“.
Превара и одлазак мужа, смрт детета - набрајањем ових догађаја, најстрашнијих за жене у свим временима, почиње роман. Бакине речи су трагични епиграф за будућа искушења, кроз која ће током различитих година пролазити жене, ове најобичније српске породице.
Женска судбина - "непрекидне лекције издржљивости, трпљења и снаге" - тако можемо да формулишемо главну идеју ове књиге. Списатељица се не крије иза маске измишљеног, дистанцираног наратора: иза скоро сваког од ликова, осећа се јасан аутобиографски породични подтекст, а и лик саме списатељице, њеног вољеног супруга и дуго очекиваног сина, дају књизи посебну топлину и искреност.
„Породичне легенде налик на бајке, само без срећног краја...“ Један за другом се пред нама појављују снажни женски ликови, за које љубав и брак остају главне одреднице њихових будућих животних догађаја. „Девојачка спрема“, тако аутор-наратор назива ово јединствено породично искуство.
Женска судбина, приказана на фону драматичне историји земље, често постаје основа уметничких дела, која брзо стичу популарност код читалаца. Такав је случај са књигама: „Медеја и њена деца“ Људмиле Улицке, „Руска канаринка“ Дине Рубине, „Зулејха отвара очи“ Гузељ Јахине, „Сломљена лутка“ Алберта Лиханова,“Кћи Иванова, мајка Иванова“ Валентина Распутина. Овом низу можемо додати и три дилогије породичних сага белоруске списатељице Наталије Батракове, које су својим тиражима обориле све рекорде. У центру сваке од њих је јунакиња са јаким карактером, која тежи успеху на професионалном плану и томе да има срећну породицу. У овом достојном низу, значајно место с правом заузима и оригиналан роман талентоване српске списатељице.
Иако сам много пута боравила у Црној Гори, тек сам прочитавши роман "Женски родослов", схватила разлику између две културе које постоје унутар исте земље, а које су повезане са историјом ова два града - елитистичке и аристократске которске и сеоске цетињске.
Роман почиње од помињања имена осамдесет шестогодишње баба Марице, а са њом се и завршава, али већ у окружењу имена других жена из ове породице, о чијим трагичним судбинама нам је испичала њихова срећнија унука, која је остварила своја два сна - да постане писац и роди сина. Али она на својим плећима осећа терет легенди „девојачке спреме" и жели да оне постану лекција - упозорење за младе читатељке из различитих земаља.
Кроз целу књигу води провлачи се породична реликвија - две крхке порцеланске фигуре брата и сестре, које по мишљењу ауторке симболишу, „узајамну припадност и неодвојивост мушког и женског принципа“. Како да се спаси, да не потоне у љубави према мушкарцу, како да се оствари на неколико поља - као брижна мајка, одана жена, креативна особа? Овај тешко решиви задатак себи поставља само једна од јунакиња романа - сама нараторка.
Током два века видимо како оданост у љубави ломи и уништава женску судбину, како се у суровом мушком свету обесцењује верност и смерна послушност вољеном човеку, како деца пате због безобзирне и необуздане љубави жене према мужу.
Јединствено искуство женских судбина у једној породици током протекла два века, даје обиље материјала за породичну сагу која нас и дира и фасцинира у исто време. „Паметна љубав“ - ево до неопходности каквог односа према вољеној особи нас лагано доводи аутор полу документарне приче "Женски родослов“. У њој српска списатељица снагом свог талента оживљава претке који су напустили овај свет, поново ствара друге епохе, испуњава их прецизним и изражајним детаљима свакодневног живота и неодољивим, психолошки провереним покретима ликова.


Лола Звонарева, Доктор историјских наука, секретар „Удружења књижевника града Москве“, Академик „Руске академије природних наука“ и Петровске академије науке и искуства“

Kњижевно вече у Руми

У суботу 16. јула 2016. године Љиљана Хабјановић Ђуровић одржала је књижевно вече у Руми, у велелепном храму Силаска Светог Духа на Апостоле, чији је иконостас осликао Урош Предић. У храму се налази и чудотворна икона Пресвете Богородице, као и цвет са Њеног гроба. Тема вечери биле су књиге из духовног циклуса ауторке, са посебним освртом на роман "Запис душе" и деспотицу Ангелину Бранковић, којој је вече и посвећено. Књижевној вечери присуствовали су старешина храма јереј Душан Вишекруна и ђакон Немања Теофиловић. 

 

Видовданска награда Љиљани Хабјановић Ђуровић

Видовданска награда, највеће и најзначајније признање града Крушевца које су ранијих година, између осталих добили и Његова светост Патријарх Иринеј, премијер Александар Вучић и Гимназија у Крушевцу поводом 150 година постојања, ове године припала је Љиљани Хабјановић Ђуровић, иначе Крушевљанки. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прва жена која је добила ово значајно признање.

Примајући награду, на свечаности 28. јуна 2016 године, књижевница је рекла:

Данас славимо Видовдан.
Славећи Видовдан, ми не славимо смрт и погибију, пораз и страдање, како нам се ругају неуки и злонамерни.
Славећи Видовдан ми славимо патриотизам, слободољубље и живот вечни. 
Славећи Видовдан ми славимо Светог кнеза Лазара и косовске мученике који су знали да не вреди човеку да задобије читав свет ако души својој науди. 
Славећи Видовдан ми славимо Светосавље које као златна нит повезује небеску са земаљском Србијом. Јер кнез Лазар није постао наследник Немањин и Савин када се оженио девојком из куће Немањића, нити када је од Душановог сина Уроша примио владалачко достојанство, него када је кренуо на поље Косово да брани крст часни и слободу златну. 
Славећи Видовдан ми славимо и кнегињу Милицу, највећу Српкињу свих времена. Када је Лазар отишао за својим анђелом, Милица је остала са троје малолетне деце. Држава је била обезглављена. Војска уништена. Само у једном дану у Љубостињи се замонашило три стотине косовских удовица. Са севера су надирали Угри, југом су харали Турци.
На тржницама робља две српске девојке мењане су за пар обуће. Милица је добила позив да се са децом и благом склони у Дубровник и да остатак својих дана поживи лагодно у граду благе климе и веселих људи. Али она није заборавила да је Немањићка и Лазаревићка. Да дугује и прецима и потомцима. И одлучила је да остане. Да спасава земљу и народ. Да се бори са оним што има. А имала је веру, мудрост и спремност на жртву. Мудро је бирала мању жртву да би избегла већу. Прихватала је мањи јад да би избегла већем. Увек загледана у Свету Петку и Прецвету Богородицу. И успела је. Србија коју је она оставила своме сину деспоту Стефану била је већа од оне коју му је оставио отац. Славећи Видовдан ми славимо и ту веру и ту мудрост, и ту жртву. И ту победу.
Славећи Видовдан ми славимо и сопствене изборе. Славимо своје опредељење да служимо Богу, а не Његовом противнику. Јер свако од нас свакога дана сваким својим поступком бира коме ће се приволети царству - Небескоме или земаљскоме.
Надам се да ће једнога дана и о нама који смо се данас окупили да прославимо Видовдан, наши потомци говорити: Све је добро и честито било, и миломе Богу приступачно. Као што ми говоримо о онима моји су нам оставили Косовски и Видовдански завет. Да их никада не заборавимо.

 

У новом колу култне "Просветине" едиције "велики романи објављена три дела Љиљане Хабјановић Ђуровић

Издавачка кућа "Просвета" представила је прво коло обновљене култне едиције "Велики романи" у коме су се нашла три романа Љиљане Хабјановић-Ђуровић. Реч је о делима у једноим тому: "Женски родослов", "Ана Марија ме није волела" и "Наш отац". Излазак ове књиге поклапа се са 20-годишњицом изласка романа "Женски родослов", најтиражније књиге једног српског писца у последње две деценије, као и са 25-годишњицом првог издања романа "Ана Марија ме није волела". Романи, који се налазе у овом заједничком издању преведени су на 11 светских језика, а у току је превођење "Женског родослова" на немачки. "Просвета" и једна од најпознатијих и најтиражнијих српских књижевница овом књигом започињу ново коло чувене едиције, која је деценијама била један од заштитних знакова ове издавачке куће. Библиотека "Велики романи" покренута је 60-тих година прошлог века, а у оквиру ове едиције "Просвета" је систематски објављивала дела најпознатијих и највећих светских и домаћих писаца. Дела из ове колекције, представљају најзначајнија уметничка остварења и успешно репрезентују овај, без сумње, најбогатији и најчитанији књижевни род. "Просвета" је "Велике романе" издавала у колима, сва дела штампана су на финој, бездрвној хартији, повезана у платно у тврдом повезу. Свака књига ове едиције имала је просечно 800 страница, штампана је ћирилицом, а већина до сада објављених књига доживеле су по неколико издања у великим тиражима. У поменутој едицији нашла су се највећа имена светске литературе, као што су Томас Ман (Чаробни брег), Анатол Франс (Савремена историја), Чарлс Дикенс (Мартин Чазливит), Теодор Драјзер (Америчка трагедија), Фјодор Достојевски (Браћа Карамазови), Роберт Грејвс (Златно руно), Николај Гогољ (Мртве душе), Франсоа Рабле (Гаргантуа и Пантагруел), Виктор Иго (Богородичина црква у Паризу), Лоренс Дарел (Александријски квартет) и многи други. Од домаћих стваралаца, своје место у овој едицији нашли су Иво Андрић (Травничка хроника), Добрица Ћосић (Време смрти 1-2), Данило Киш (Породични циркус), Драгослав Михаиловић (Злотвори и Петријин венац), Милош Црњански (Роман о Лондону), Милорад Павић (Хазарски речник), Радован Бели Марковић (Колубарска трилогија), Меша Селимовић (Дервиш и смрт)... Библиотека "Великих романа" са већим или мањим бројем наслова постојала је до 2003. године, а нова серија (седмо коло) почиње свој живот у овој, 2016. години. Поред дела Љиљане Хабјановић-Ђуровић, планирано је да 7. коло обухвати следеће наслове и ауторе: Милисав Савић (Ћуп комитског војводе и Ожиљци и тишине), Бранко Ћопић (Пролом) и Милутин Ускоковић (Дошљаци)

 

 

У ПАРИЗУ ПРИКАЗАН ФИЛМ "Гора Преображења-прича о Светом Сави"

У недељу 10. априла 2016. године, у цркви Светог Саве у Паризу, са благословом Епископа западно-европског господина Луке и у присуству бројних верника, Хаџи-Александар Ђуровић представио је свој документарни филм "Гора Преображења - прича о Светом Сави", који је настао по роману "Гора Преображења" Љиљане Хабјановић Ђуровић. Филм нас, као и књига, подсећа како су Немањићи стварали српску државу и Српску православну цркву. 

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БЕОГРАДУ

У сали Културног центра Архиепископије београдско-карловачке представљена је књига „Гора Преображења“ списатељице Љиљане Хабјановић Ђуровић.
О књизи је говорио протођакон др Дамјан Божић.
"Ова књига није биографија, није ни роман. Схватио сам је као дело које говори о карактеристикама једног светог човека и о томе каква његова појава делује на околину, па и након његовог упокојења. На једном месту Свети Јустин Поповић каже да су сви писци који су писали о Светом Сави, наравно после Доментијана и Теодосија, дали умртвљену шему, односно мртви приказ лика светитеља српског. Избегавали су да га јасно и опредељено представе као христоносца. Нису оживели његов лик и дело, већ га једноставно описују као просветитеља и првог епископа, као да је он био само то. Свети Сава је био просветитељ и епископ први, али је на првом месту био Божји христоносац..." казао је протођакон др Божић и додао да је мишљења (што потврђују и други од времена изласка књиге до данас) да је овом књигом Свети Сава оживотворени лик христоносца Божјег.

Извор: Веб страница Српске православне цркве

 

Књижевно вече - AРАНЂЕЛОВАЦ

У среду 17. марта 2016. године, у Дому цркве Св. Апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Гора Преображења“ Љиљане Хабјановић Ђуровић. Организатор je била Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Црквеном Општином Аранђеловачком , а представљању су присуствовали седморица свештеника и протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник орашачки и старешина храма Светих Апостола петра и Павла..

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ДЕРВЕНТИ

Љиљана Хабјановић Ђуровић је у понедељак, 14. марта 2016. године у Библиотеци у Дервенти, представила роман "Гора Преображења".

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛАЗАРЕВЦУ

У среду 9. марта 2016. године у Модерној галерији Културног центра Лазаревац, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Гора Преображења“.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ТЕМЕРИНУ

Јавна библиотека ,,Сирмаи Карољ" Темерин, 7. марта приуштила је својим суграђанима вече за памћење. Гост Темерина била је госпођа Љиљана Хабјановић Ђуровић, најчитанији српски писац већ 20 година. 
Г-ђа Хабјановић је пре промоције присуствовала вечерњој служби у цркви светог Ђорђа у Старом Ђурђеву. Том приликом поразговарала је са оцем Миланом и оцем Миленком, који прате њено стваралаштво и на поклон је добила икону св.Ђорђа, своје крсне славе. 
Од 19 часова, у препуној галерији Културног центра општине Темерин, госпођа Хабјановић Ђуровић причала је о најновијем роману ,,Гора Преображења", о својим инспирацијама- светој Петки и светом Сави, о припремама за настанак једног романа духовног карактера, даљим амбицијама и плановима за будућност.
Публика је могла активно учествовати и поставити питање нашој гошћи. На крају књижевне вечери, госпођа Хабјановић Ђуровић имала је стрпљења и сваком је потписала књигу коју су присутни могли купити на лицу места, или су од куће понели свој примерак.
Јавна библиотека ,,Сирмаи Карољ" Темерин овом приликом захваљује се свима коју су увеличали ово наше књижевно вече, захваљује се часним оцима Милану и Миленку из Темерина и оцу Драгану из Бачког Јарка, који су својим присуством показали да цене лик и дело наше гошће, и на крају, захваљује се госпођи Љиљани Хабјановић Ђуровић која се одазвала нашем позиву. Надамо се да смо били добри домаћини. 
С нестрпљењем очекујемо нови роман и нову прилику за дружење са госпођом Љиљаном Хабјановић Ђуровић.

Извор: Веб страица општине Темерин и фејсбук страница Јавне библиотеке ,,Сирмаи Карољ"

 

"ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА"на поклон библиотекама широм Србије

Љиљана Хабјановић Ђуровић, већ двадесет година најчитанији српски писац, одлучила је да 500 (пет стотина) примерака свог најновијег романа "Гора Преображења" поклони свим библиотекама у Србији. 
По мотивима романа редитељ Хаџи-Александар Ђуровић снимио је документарни телевизијски филм "Гора Преображења - прича о Светом Сави". Филм је сниман на Светој Гори, у Расу, Петровој цркви, Студеници, Жичи, Милешеви, Светој Тројици и Београду. Премијерно је приказан на Студију Б на Савиндан, а затим од Савиндана до Дана Светог Симеона Мироточивог, по неколико пута на још 45 телевизијских станица у Србији и Републици Српској. Сценариста и наратор у филму је Љиљана Хабјановић Ђуровић.
Аутори, који су и продуценти, филм су снимили о сопственом трошку и уступили су га свим телевизијама бесплатно и на неограничен број приказивања.
"У могућности сам да поклањам, захваљујући тиражима својих књига. Ја имам јединствену позицију међу српским писцима јер се моје књиге, осим у књижарама, на трафикама, на књижевним вечерима и на сајмовима, продају и у продавницама Српске православне цркве, у црквама и манастирима. Поклањајући, ја уствари враћам читаоцима оно што су ми дали", каже Љиљана Хабјановић Ђуровић.
"Гора Преображења" нас подсећа како су Немањићи стварали српску државу и Српску православну цркву. Како је Свети Сава испунио себе светлошћу Духа Светога и собом обасјао српски род. Како су наши преци кроз векове опстајали на стази Светосавља. Како да се свако од нас успне уз "Гору Преображења".
"Гора Преображења" је роман о Светом Сави, бесмртном владару и вечитој свести и савести српског народа.


 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛЕСКОВЦУ

У оквиру манифестације "Светосимеонски дани града Лесковца" Љиљана Хабјановић Ђуровић је у суботу, 27. фебруара у Конаку Саборне цркве у Лесковцу, представила роман "Гора Преображења".

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У СОМБОРУ

Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је у петак, 26. фебруара у Свечаној сали Скупштине града у Сомбору, своју најновију књигу "Гора Преображења", у оквиру вишедневног програма који организује Градска библиотека, поводом Националног дана књиге. 

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ВРАЊУ

У Врању је 19. фебруара 2016. године у сали Омладинског културног центра одржано књижевно вече са Љиљаном Хабјановић-Ђуровић, која је публици представила нову књигу "Гора Преображења". 
После књижевне вечери Љиљана Хабјановић Ђуровић је посетила Спомен кућу великог богослова и светитеља Преподобног Aве Јустина Ћелијског.
Књижевно вече одржано је у организацији Форума жена Демократске странке у Врању, поводом међународног дана матерњег језика..

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ИСТОЧНОМ НОВОМ САРАЈЕВУ

У Културном центру Источно Ново Сарајево, у организацији Црквене општине, одржано је књижевно вече на коме је представљен роман "Гора Преображења". Сала је била мала да прими све оне који су желели да присуствују овој вечери, па су унете додатне столице, многи људи су стајали дуж зидова, а било је и оних који су разговор пратили из ходника. Љиљана Хабјановић Ђуровић је сат и по одговарала на питања присутних, а потом још сат потписивала књиге.

 

"ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА" на киосцима

Најновији роман Љиљане Хабјановић Ђуровић "ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА" је од 25. јануара 2016. године у продаји на киосцима широм Србије и Републике Српске. Роман ”Гора Преображења”, од октобра 2015. до сада штампан је у 12 издања (36.000 примерака).

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У БРЧКОМ

У организацији Српске православне цркве Брчко и Светосавске омладинске заједнице Брчко, у недељу 24. јануара 2016. године одржана је Светосавска академија у Дому културе у Брчком. На Светосавској академији беседила је Љиљана Хабјановић Ђуровић.

На крају Академије, свим учесницима су подељене захвалнице.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ШАПЦУ

У организацији "Гласа Цркве", 21. децембра 2015. године, у раскошном амбијенту Шабачког позоришта, пред две стотине присутних, одржано је књижевно вече на коме је представљен роман "Гора Преображења". О књизи је говорио отац Љубомир Ранковић, који је између осталог истакао да је "Гора Преображења" до сада најбоља књига Љиљане Хабјановић Ђуровић, да је то монашки роман и да такав роман о Светом Сави до сада није написан.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КРАЉЕВУ

3. децембар 2015. године - Књижара “Прозор” из Краљева организовала је у Дому војске Србије промоцију најновије књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић “Гора Преображења”. Више од 400 Краљевчана присуствовало је промоцији и помно слушало најчитанију српску списатељицу последњих 20 година.

Извор: Радио телевизија Краљево

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

У среду 2. децембра 2015. године у Народној библиотеци у Новом Бечеју, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Гора Преображења“

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БРЧКОМ

У организацији Светосавске омладинске заједнице Брчко дистрикт, 28. новембра 2015. године у Брчком, одржана је промоција књиге Љиљане Хабјановић-Ђуровић, Гора Преображења. У препуном Светосавском дому храма Успења Пресвете Богородице, одржано је духовно-књижевно вече, гдје су присутни имали прилику да чују живу ријеч аутора многих књижевних остварења, од којих је последњих седам са духовном тематиком, укључујући и последњи роман Гору Преображења. Управо овај роман је своју премијеру имао на недавно завршеном сајму књига у Београду. За многе присутне ова вечер је била посебна и радосна, што због самог присуства г-ђе Љиљане која има много оних који прате и цијене њен рад, што због Горе Преображења, као дјела које нам оживљава и доноси светородну лозу Немањића, која је из себе изњедрила многе Светитеље и угоднике Божије. Промоцију је водила и усмјеравала својим искуством г-ђа Марица Лакић, а својим наступом промоцију је уприличила и Пјевачка група „Вијенац“, извођењем неколико српских народних етно пјесама. Овом приликом захваљујемо се првенствено г-ђи Љиљани Хабјановић-Ђуровић са жељом да је поново видимо у нашем граду поводом неког другог њеног Богуугодног дјела и подвига. Захваљујемо се свим медијима што су испратили овај важан духовни догађај, као и свој браћи и сестрама присутним, који су својим доласком уприличили да ово духовно сабрање буде честито, достојанствено и душекорисно за све.

Светосавска омладинска заједница Брчко дистрикт

Извор: Званични веб сајт Епархије зворничко-тузланске

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У АЛЕКСАНДРОВЦУ

У сали СО Александровац, 26. новембра 2015. године, Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је нови роман „Гора Преображења“. Промоцији су присуствале и монахиње манастира Дренча, са игуманијом Mати Фотином. Организатор је била Народна библиотека из Александровца.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У НИШУ

У библиотеци "Стеван Сремац" у Нишу, 24. новембра 2015. године, Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је нови роман „Гора Преображења“.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КУЧЕВУ

У среду 18. новембра 2015. године у Библиотеци "Никола Сикимић Максим" у Кучеву, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Гора Преображења“.

 

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КИКИНДИ

У Кикинди је 12. новембра 2015. године у сали Културног центра одржано књижевно вече са Љиљаном Хабјановић Ђуровић, која је публици представила нову књигу "Гора Преображења".

 

"ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА" НАЈПРОДАВАНИЈА КЊИГА НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ

На управо завршеном Београдском сајму књига (који је трајао од 25.10.-1.11.2015. године), на штанду издавача продато је 9.461 примерака романа Љиљане Хабјановић Ђуровић, од тога 7.327 примерака новог романа "ГОРА ПРЕОБРАЖЕЊА". Ауторка је потписивала своје књиге свакога дана од 10 до 20 часова и пред њом су се непрестано смењивали редови читалаца, чиме је још једном потврђено да је Љиљана Хабјановић Ђуровић и даље најчитанији српски писац.

Штанд ИК "Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА" су, између осталих, посетили и Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије.

Велики допринос овој продаји дали су запослени на штанду.

 

НАШ ОТАЦ НА ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

У Италији је објављен роман Наш отац Љиљане Хабјановић Ђуровић у преводу Драгана Мраовића. Издавач је Секоп Едициони. Ово је четврти роман Љиљане Хабјановић Ђуровић у Италији. Осим Нашег оца на италијанском су објављени и романи Женски родослов, Игра анђела и Запис душе.Ово је други превод романа Наш отац. Осим на италијанском, књига је објављена и на енглеском језику. У иностранству је до сада објављено 38 романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на 14 језика у 54 издања.