ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ

У Русији је објављен роман "Женски родослов" Љиљане Хабјановић Ђуровић. Издавач је Порог из Москве, а преводилац Иља Числов. Ово је седма књига Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику и девето инострано издање романа " Женски родослов". "Женски родослов" је раније објављен на чешком, мађарском, италијанском, хрватском, македонском, грчком, бугарском и енглеском. Издање на енглеском доступно је преко Амазона читаоцима широм света.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ НА ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ

У Херцег Новом је суботу 22. августа у оквиру фестивала Трг од ћирилице, одржано књижевно вече на ком је гост била Љиљана Хабјановић Ђуровић.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

У библиотеци "Др Душан Радић" у Врњачкој бањи, 31. јула 2015. године, одржано је књижевно вече на ком је Љиљана Хабјановић Ђуровић представила своје књиге.

СЛАВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

25. јула 2015. године на празник Икона Богородице Тројеручице Љиљана Хабјановић Ђуровић била је домаћин Славе у Удружењу књижевника Србије.
Пошто је пресечен колач, Љиљана Хабјановић Ђуровић предала је део колача песнику Душану Петровићу, домаћину Славе 2016. године
На крају прославе Удружење књижевника Србије доделило је Грамату Иконе Богородице Тројеручице Љиљани Хабјановић Ђуровић као „заточнику и домаћину Славе”.

ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ НА БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ

На Међународном сајму књига у Софији, у априлу 2015. године, представљено је издање романа „Женски родослов“ Љиљане Хабјановић Ђуровић на бугарском језику. Издавач је Унискорп, а преводилац Асја Тихонова.
Ово је четврти роман Љиљане Хабјановић Ђуровић на бугарском језику, а бугарски је осми језик на који је преведен „Женски родослов“.
Издавач је роман представио као један од својих овогодишњих адута и очекивани бестселер.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ШАПЦУ

11. маја 2015. уочи празника Светог Василија Отрошког, у порти цркве у Шапцу представљен је роман "Наш отац". О овом роману, али и о значају породице говорили су домаћин директор "Гласа цркве" ђакон Љуба Ранковић, протојереј ставрофор и професор на Богословском факултету у Београду др. Драгомир Сандо и ауторка. Овој књижевно-духовној вечери присуствовао је и Његово преосвештенство Владика Лаврентије.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КОВИНУ

У понедељак 30. марта 2015. године, у Центру за културу Ковин, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Наш отац“ Љиљане Хабјановић Ђуровић. Организатор је била Библиотека "Вук Караџић" из Ковина, а у програму је учествовао и хор "Искон".

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У РУМИ

У четвртак 26. марта 2015. године у библиотеци у Руми, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Наш отац“.

НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ

На Краљевском двору у Београду је 19. марта 2015. године обележен Нациоални дан борбе против рака дојке и том приликом је представљена књига "ЖИВЕТИ КАО ПРЕ", чије су ауторке Милица Маринковић, Ђерђи Шарић и Биљана Бенчић. Књигу је приредила Љиљана хабјановић Ђуровић, а објавила ИК "Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА" и она представља збирку прича чланица Друштва за борбу против рака из Сомбора које су преживеле ову болест.

Том приликом говориле су Њ.К.В. Принцеза Катарина и Љиљана Хабјановић Ђуровић, а глумица Љиљана Стјепановић је читала одломке из књиге.

Догађају су присуствовале и чланице асоцијације НАЛОР чије су приче испричане у књизи, као и велики број представница дипломатског кора.

"НАШ ОТАЦ" на киосцима

Најпродаванији роман на прошлогодишњем Београдском сајму књига "НАШ ОТАЦ", од петка, 20. фебруара 2015. године биће у продаји на киосцима широм Србије. Роман је до сада штампан у тиражу од 45,000 примерака

"НАШ ОТАЦ"на поклон библиотекама широм Србије

Издавачка кућа "Глобосино Александрија" поклања библиотекама у Србији 500 (пет стотина) примерака романа "Наш отац" Љиљане Хабјановић Ђуровић.

"Министарство културе никада није откупљивало моје књиге. Куповале су их саме библиотеке, јер су их читаоци тражили. Међутим, библиотеке су све сиромашније, а прописан начин набавке књига не даје им много могућности за избор наслова. Тако читаоци остају ускраћени за књигу коју би желели да прочитају, а немају новац да је купе. Због тих својих читалаца одлучила сам да свакој библиотеци у Србији поклоним по три или четири примерка романа "Наш отац", што је укупно 500 (пет стотина) књига", рекла је Љиљана Хабјановић Ђуровић.

Роман "Наш отац" био је најпродаванија књига на прошлогодишњем Београдском сајму књига. Од 20. фебруара биће у продаји и на киосцима широм Србије. Од октобра прошле године до сада штампан је у тиражу од 45.000 (четрдесет пет хиљада) примерака. Преведен је на енглески језик и у електронском формату објављен је на Амазону.

E-књиге Љиљане Хабjановић Ђуровић

Танјуг: БEOГРAД, 2.2.2015. - Дигитално издање наjновиjег бестселера Љиљане Хабjановић Ђуровић "Наш отац" у издању Неw Лоок Eнтертаинмент-а представљено jе данас у Прес сали Бизнис центра Савски венац. Хабjановић Ђуровић jедна jе од наших наjтиражниjих списатељица. "Наш отац", коjи се у штампаном облику поjавио у октобру прошле године за београдски Саjам књига, већ jе штампан у тиражу од 45.000 примерака.

Aуторка "Женског родослова", коjа обjављуjе своjе књиге и у дигиталном формату од 2013. године, каже да jоj jе, као писцу, важно да допре до што више читалаца. Oвде постоjи отпор према е-књигама, код писаца такође. Људи се жале да е-књига ниjе исто што и обична књига, да не могу да jе држе, омиришу... Где бисмо били данас да су људи у Гутенбергово време говорили да књига ниjе исто што и пергамент. Време иде и нове технологиjе омогућаваjу да књига дође до што већег броjа читалаца, рекла jе списатељица. Oна jе оценила као сjаjно што њене књиге преведене на енглески сада могу да читаjу људи и у Kини и у Лос Aнђелесу и у Aустралиjи. Хаjбановић Ђуровић jе, као добар пример предности е-књига, испричала ангедоту са свог летовања од пре неку годину када jе готово половина гостиjу у њеном хотелу читала књиге са таблета док jе она за таj одмор понела пет књига. Упоредите сада 250 грама колико тежи таблет са пет књига. Да не помињем да ми библиотека у кући постаjе све више тесна да сместим књиге, рекла jе она. Kњиге Хабjановић Ђуровић преведене су на 14 jезика укључуjући и руски, где се недавно поjавило пиратизовано израње "Петкане" на шта jе она, каже, веома поносна. Захвална сам том руском хакеру коjи jе оценио да "Петкана" заслужуjе таj труд да jе постави на торент, рекла jе она и додала да jе то "пиратизовано" издање њене књиге доказ њене популарности у jедноj огромноj земљи попут Русиjе. Из НЛE наводе да су е-књиге Хaбjановић Ђуровић наjтражениjе у Aустралиjи, Северноj Aмерици и Скандинавиjи. На коментар о лакшем пиратизовању књига Хаjбановић Ђуровић jе рекла да у земљи где постоjе озбиљниjи проблеми, пиратизовање неколико наслова ниjе толики проблем, док jе Златко Aхмић из НЛE оценио да пиратизовања издања у Србиjи има али све мање. фото Танјуг

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БИЈЕЉИНИ

У библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини, 23. децембра 2014. године, Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је нови роман „Наш отац“.

Директор Народне библиотеке "Филип Вишњић" Јован Цвјетковић рекао је да је ова година, када је ријеч о промоцијама, са намјером завршена најчитанијим романом на београдском Сајму књиге.

"Свјесни смо и чињенице да публика у Семберији и Бијељини воли госпођу Љиљану Хабјановић, па смо им омогућили да на крају ове године присуствују промоцији њеног најновијег романа", рекао је Цвјетковић.

Он је подсјетио да Народна библиотека "Филип Вишњић" има свих 12 наслова Љиљане Хабјановић-Ђуровић.

"Ово су изузетно читане књиге, непрестано се траже, што само потврђује да је госпођа Хабјановић Ђуровић један од најчитанијих писаца и код нас", рекао је Цвјетковић.

Извор: Агенција СРНА

РОМАН "НАШ ОТАЦ" НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ НА „Амазону"

У дигиталној форми, на енглеском језику, на највећој светској књижари „Амазону", објављен je и најновији роман Љиљане Хабјановић Ђуровић "НАШ ОТАЦ" .

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛОЗНИЦИ

У четвртак 11. децембра 2014. године у Библиотеци Вуковог завичаја у Лозници, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Наш отац“.

СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ на руском језику

     Почетком децембра 2014. године издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ на руском језику, у преводу Иље Числова.
     Ово је пети роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен у Русији. До сада су, на руском језику објављени и романи ПЕТКАНА, ИГРА АНЂЕЛА, ЗАПИС ДУШЕ и ВОДА ИЗ КАМЕНА.

РОМАН "НАШ ОТАЦ" ХИТ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

На управо завршеном Београдском сајму књига Љиљана Хабјановић Ђуровић потписивала је своје књиге свакога дана од 10 до 20 часова и пред њом су се непрестано смењивали редови читалаца. За осам дана, колико је трајао Сајам, на штанду издавача продато је 8.419 примерака романа ове ауторке. Најтраженији је био њен нови роман "Наш отац", од кога је продато 5.688 примерака.

На Сајму књига Љиљана Хабјановић Ђуровић потписала је уговор о објављивању романа "Наш отац" и "Ана Марија ме није волела" на италијанском језику.

РОМАНИ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ НА „Амазону"

У дигиталној форми, на највећој светској књижари „Амазону", објављена су три романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на енглеском језику. Од сада су читаоцима доступни романи „Ана Марија ме није волела", „Женски родослов" и "Свих жалосних радост" за „киндл" читаче и „таблете".

РОМАНИ ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ДОСТУПНИ И У ЕЛЕКТРОНСКОМ ФОРМАТУ

Сви романи Љиљане Хабјановић Ђуровић доступни су и у електронском формату (могу се читати на различитим уређајима – е-читачима, таблетима, телефонима, рачунарима ..) и на тај начин ближи су милионима корисника широм света путем Apple и Android тржишта.

Ускоро ће читаоцима бити доступни и неки од романа Љиљане Хабјановић Ђуровић, на енглеском језику.

ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ НАГРАДА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

У Удружењу књижевника Србије у суботу, 25. јануара 2014. године је одржана Светосавска академија, на којој је Љиљани Хабјановић Ђуровић уручена награда овог удружења"Симо Матавуљ". Љиљани Хабјановић Ђуровић награду су уручили председник Удружења Радомир Андрић и потпредседница Милица Јефтимијевић Лилић. Светосавској академији у Удружењу, присуствовао је и Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј.

25 ГОДИНА СА ЧИТАОЦИМА

Крајем октобра 2013. године навршава се 25 година од како је објављен први роман Љиљане Хабјановић Ђуровић. Тим поводом, из штампе је изашла монографија "Моји читаоци су одлучили", коју је приредила Олга Красић Марјановић. Монографија бележи све важније догађаје у вези са објављивањем и каснијим животом књига Љиљане Хабјановић Ђуровић и илустрована је са преко 200 фотографија.

За књижевницу и њене читаоце, ово је година и једног малог јубилеја. Пре пет година, на Фејсбуку су Маја Антонић и Ивана Петковић основале "Љиљана Хабјановић Ђуровић фан клуб", који је и данас врло активан. У оквиру фан клуба, а поводом 25 година са читаоцима, организована је наградна игра. Администраторке фан клуба, Маја и Ивана, као и три читатељке, Слађана из Лајковца и Јована и Александра из Бијељине освојиле су дружење са омиљеном књижевницом. Ивана, која живи у Сомбору, није могла да присуствује дружењу, али је за ову прилику написала песму и послала је госпођи Љиљани Хабјановић Ђуровић.

Љиљана Хабјановић Ђуровић чита песму коју је написала Ивана Петковић

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛАЈКОВЦУ

27. јул 2013. - Лајковчани су имали задовољство да се на својој манифестацији „Дани Лајковца“ синоћ друже са најтиражнијом српском списатељицом Љиљаном Хабјановић Ђуровић. Уз разговор о укупном опусу Хабјановићке, овом приликом је представљен њен последњи роман „Сјај у оку звезде“, објављен прошле године. Уводну реч дао је њен угледни колега, а наш суграђанин, Радован Бели Марковић, док је разговор водила директорка Градске библиотеке Лајковац Снежана Бугарчић..

ПETKAНА НА ГРУЗИЈСКОМ ЈЕЗИКУ

Почетком маја 2013. године у Тбилисију је објављен роман Петкана на грузијском језику, у преводу почившег Онисима Цоцхалашвилија. Издавач је Издавачка кућа "Алило" (реч "алило" означава традиционални грузијски божићни поздрав, попут нашег "Христос се роди!").  Да би књига била објављена, превод је прошао три круга читања и коректуре од стране чланова Савета Патријаршије Грузијске Православне Цркве. По жељи преводиоца, који је и приватно био везан за нашу земљу, на корицама књиге је приказана икона Свете Петке из Србије. То је рад јеромонаха Стефана Ђорђевића из манастира Света Петка у Стублу код Краљева.

ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ У СКОПЉУ

На позив Издавачке куће Наша Култура из Македоније, Љиљана Хабјановић Ђуровић је била гост на Међународном сајму књига у Скопљу. У просторији за промоције Метрополис арене на Скопском сајму, у суботу 13.4.2013. представљено ја македонско издање романа СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ, али се бројна публика која је испунила салу интересовала и за остале романе Љиљане Хабјановић Ђуровић. Промоцији су присуствовали представници амбасаде Србије у Скопљу и  културно–информативног центра Срба у Македонији - "Спона".   

После промоције, Љиљана Хабјановић Ђуровић је потписивала књиге на штанду ИК Наша Култура.

Током боравка у Скопљу, Љиљана Хабјановић Ђуровић дала је неколико интервјуа за писане и електронске медије, а гостовала је и на Македонској радио телевизији, где је представљена као најчитанији писац у Македонији.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ВИШЕГРАДУ

У петак 5. априла, у мултиплексу ,,Dolly Bell“ у Андрићграду, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Сјај у оку звезде“. По завршетку представљања романа, Љиљана Хабјановић Ђуровић је потписивала књиге у књижари "Или, или".

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ГРАДИШКИ

У среду 27. марта 2013. године у сали Културног центра Градишка, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Сјај у оку звезде“.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЛЕСКОВЦУ

На празник Недеља Православља, 24. марта 2013. године, у конаку Саборне цркве у Лесковцу, одржано је промоција романа „Сјај у оку звезде“. Велики број присутних испунио је, не само салу него и ходник конака.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ШИДУ

У Галерији слика "Сава Шумановић" у Шиду, 21. фебруара 2013. године, Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је нови роман „Сјај у оку звезде“. Организатор је био Културно образовни центар Шид.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ВРАЊУ

У Врању је 20. фебруара 2013. године у сали Омладинског културног центра одржано књижевно вече са Љиљаном Хабјановић-Ђуровић, која је публици представила нову књигу "Сјај у оку звезде".

Књижевно вече одржано је у организацији Форума жена Демократске странке у Врању, поводом међународног дана матерњег језика.

СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ- НАЈПРОДАВАНИЈА КЊИГА У 2012. ГОДИНИ !

Knjizara.com је на основу месечних листа најпродаванијих књига у највећим књижарама у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Суботици, Шапцу, Зајечару, Јагодини, Подгорици и Херцег Новом саставила листу најпродаванијих књига у 2012. години.

Сабирани су резултати двадесет најпродаванијих књига у сваком месецу у 2012. години, и то тако што су најпродаваније књиге оцењене са двадесет поена, док су књиге на сваком следећем месту добијале поен мање. Сабирајући поене дошли смо до следећих резултата:

1. Сјај у оку звезде, Љиљана Хабјановић-Ђуровић - 123
2. Калуђер који је продао свој ферари, Робин С. Шарма - 120
3. Педесет нијанси - сива, Е. Л. Џејмс - 115
4. Дуге ноћи и црне заставе, Дејан Стојиљковић - 109
5. Симеонов печат, Вања Булић - 100
6. Писмо госпође Вилме, Јелена Бачић-Алимпић - 98
7. Руска зима, Дафни Калотај - 90
8. Педесет нијанси - мрачније, Е. Л. Џејмс - 87
9. Бернардијева соба, Слободан Тишма - 80
10. Заточеник небеса, Карлос Руис Сафон - 66
10. Зов анђела, Гијом Мусо - 66
12. Педесет нијанси - ослобођени, Е. Л. Џејмс - 64
12. Тајна писма калуђера који је продао свој ферари, Робин С. Шарма - 64
14. Живети слободно, Ник Вујичић - 62
15. Авантуре неваљале девојчице, Марио Варгас Љоса - 60
16. Сулејман величанствени - султанов харем, Колин Фалконер - 56
17. Амерички дервиш, Ајад Актар - 54
18. Ти си мени све, Весна Дедић-Милојевић - 51
19. Плес са змајевима 1, Џорџ Р. Р. Мартин - 50
20. Меин Кампф - бурлеска, Светислав Басара - 49
21. Блиставо и страшно 2, Беким Фехмиу - 48
22. Седам година касније, Гијом Мусо - 45
23. Дуговечност, Светислав Басара - 35
24. Имам твој број, Софи Кинсела - 33
25. Година прође, дан никад, Жарко Лаушевић - 30
25. Плес са змајевима 2, Џорџ Р. Р. Мартин - 30
27. Ловац на змајеве, Халед Хосеини - 29
28. Ја Стив, Џорџ Бим - 28
28. У име љубави, Ивана Кузмановић - 28
30. Рингишпил, Јелена Бачић - 27
31. Острво, Викторија Хислоп - 25
31. Прашко гробље, Умберто Еко - 25
33. Карта и територија, Мисел Уелбек - 23
33. Све што смо прећутали, Марк Леви - 23
35. Раскршћа, Вилијам П. Јанг - 22
36. Ко ће сузе да брише кад те не буде више, Робин Шарма - 21
36. Костури округа Мадисон, Ведрана Рудан - 21
38. На рубу памети, Мирослав Крлежа - 20
39. Блиставо и страшно, Беким Фехмиу - 19
40. Потрага, Нора Робертс - 18
40. Смрт и њени хирови, Жозе Сарамаго - 18
42. Правопис српског језика - 17
42. Сенка ветра, Карлос Руис Сафон - 17
42. Сиви вук - бекство Адолфа Хитлера, Џерард Вилијамс, Сајмон Данстен - 17
45. Тесла, портрет међу маскама, Владимир Пиштало - 15
45. Тигрова жена, Теа Обрехт - 15
47. Сасвим скромни дарови, Угљеша Шајтинац - 14
47. Тражи ме, Мирјана Бобић-Мојсиловић - 14
47. Канџе, Марко Видојковић - 14
50. Канџе 2 - Дилер и смрт, Марко Видојковић - 13
50. Кућа орхидеја, Лусинда Рајли - 13
50. Велика недра и широка бедра, Мо Јан - 13

Mесечне топ листе >>

ИГРА АНЂЕЛА НА БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ

Крајем децембра 2012. издавачка кућа „Унискорп“ из Софије објавила је роман Игра анђела на бугарском језику, у преводу Марине Милановe.

ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ У МОСКВИ

Од 4. до 8. децембра Љиљана Хабјановић Ђуровић боравила је у Москви где је као гост Трећег Свесловенског форума у оквиру Фестивала „Златни витез“представила своје књиге на руском језику. Такође је била гост и Православне гимназије „Свети Јован Богослов“ у којој су романи Петкана и Игра анђела  део лектире. Чланови драмске секције ове школе извели су драматизацију неколико поглавља из романа Игра анђела, а потом је српска књижевница дуже од сат времена одговарала на питања ученика, професора и угледних званица. Скупу у Гимназији присуствовали су и Његово преосвештенство Владика Моравички Антоније и први секретар Амбасаде Србије у Москви Снежана Павловић. Цео догађај снимила је телевизија „Спас“.
Током боравка у Москви Љиљана Хабјановић Ђуровић дала је неколико интервјуа за руске медије.

ВОДА ИЗ КАМЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ

Почетком децембра 2012. издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман Вода из камена на руском језику, у преводу Иље Числова.

ПETKAНА НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ

Почетком децембра 2012. године издавачка кућа НАША КУЛТУРА из Скопља објавила је роман ПЕТКАНА у преводу Љубинке Ајтовске. Ово је треће издање романа ПЕТКАНА у Македонији.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БРЧКОМ

У Брчком је 13.11.2012. године одржано књижевно вече са Љиљаном Хабјановић-Ђуровић, која је публици представила нову књигу "Сјај у оку звезде".

Књижевно вече одржано је у оквиру програма којим се обиљежава Мјесец књиге у дистрикту.

У брчанској Библиотеци окупило се више од 200 поштовалаца умјетничког стваралаштва књижевнице.

Извор: Агенција СРНА

МЕДАЉА ЦРКВЕ САНТА КРОЧЕ (СВЕТОГ КРСТА) У ФИРЕНЦИ ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ

31. октобра у Фиренци, у цркви Санта кроче (Светог крста) представљени су романи Љиљане Хабјановић Ђуровић Игра анђела и Запис душе на италијанском језику, у преводу Драгана Мраовића.

Црква Санта кроче је највећа фрањевачка базилика на свету и једна од најзначајнијих базилика Католичке цркве. У њој су сахрањени Микеланђело, Данте, Макијавели и Галилеј. Сама црква и пратеће просторије испуњене су фрескама и сликама великана ренесансе.

Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић представљени су у некадашњој трпезарији, у величанственом амбијенту, међу радовима Ђота и његових ученика Тадеа Гадија и Чимабуеа. О ауторки и књигама говорили су први секретар Амбасаде Србије у Риму Славољуб Матић, италијанска књижевница Анђела Де Лео и Ђузепе Де Микели, директор базилике Санта Кроче.  

Представљање романа Љиљане Хабјановић Ђуровић Игра анђела и Запис душе на италијанском језику, у некадашњој трпезарији, међу радовима Ђота и његових ученика Тадеа Гадија и Чимабуеа

Прошле године у овој цркви, у клаустру, испод колонада, биле су изложене копије најлепших српских средњевековних  фресака. И изложбу фресака и књижевно вече организовала је историчарка уметности и висока службеница цркве Санта кроче Паола Војновић.

Падре Антонио Ди Маркантонио уручује Љиљани Хабјановић Ђуровић Медаљу цркве Санта кроче

Љиљана Хабјановић Ђуровић и принцеза Ђорђина Корсини

Падре Розито, Паола Војиновић, Славољуб Матић, Ђузепе Де Микели и Љиљана Хабјановић Ђуровић

Међу присутнима у публици били су и почасни конзул Србије у Италији Леандро Ћиарели, падре Розито, дугогодишњи уредник угледног католичког часописа „Град живота“, Кетрин Ракић, саветница америчког конзула у Фиренци и принцеза Ђорђина Корсини.

Старешина базилике Санта кроче, падре Антонио Ди Маркантонио, уручио је Љиљани Хабјановић Ђуровић Медаљу цркве Санта кроче, којa се додељује великим личностима и ствараоцима.

Старешина базилике Санта кроче, падре Антонио Ди Маркантонио и Љиљана Хабјановић Ђуровић

РЕДОВИ ЗА ПОСВЕТУ ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ

Љиљана Хабјановић Ђуровић потписивала је књиге на штанду ИК Глобосино Александрија, свакога дана трајања Београдског сајма књига, од 10 до 20 часова. Читаоци су непрекидно, стрпљиво чекали у реду како би им Љиљана Хабјановић Ђуровић потписала књиге које воле.

ЗАПИС ДУШЕ НА ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

У Италији је објављен роман Запис душе Љиљане Хабјановић Ђуровић у преводу Драгана Мраовића. Издавач је Секоп Едициони. Ово је трећа књига Љиљане Хабјановић Ђуровић у Италији. Осим Записа душе на италијанском су објављени и романи Женски родослов и Игра анђела.

Предговор је написала песникиња и критичарка Анђела де Лео. Истичући да  „роман има  веома оригиналну и необичну структуру“ и да је „у питању изванредна историјска фреска у којој свака личност има место протагонисте захваљујући великој вештини Хабјановићке да веома одређено опише сваки појединачни лик своје књиге у погледу његових физичких, психолошких особина, као и понашања у атмосфери динамичне живости“ Анђела де Лео закључује да је „Љиљана Хабјановић Ђуровић написала овај роман као свој нови чин љубави према Србији и да би осветлила још један изванредни женски лик достојан великог дивљења, лик Мајке Ангелине коју у Србији називају и Трећом Мајком, после Мајке Југовића и Мајке Јевросиме.

Ово је трећи превод романа Запис душе. Осим на италијанском, књига је објављена и на македонском и руском језику.
У иностранству је до сада објављено 26 романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на 12 језика у 40 издања.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ПРОКУПЉУ

Прокупље, 28.август 2012 . - У порти цркве Светог Прокопија синоћ је Љиљана Хабјановић Ђуровић одржала промоцију нове књиге „Сјај у оку звезде“.

Ово књижевно вече одржано је под ведрим небом, јер је парохиски дом био тесан да прими све оне који су желели да уживо чују реч једне од најчитанијих српских књижевница. Црквени хор прокупачког храма и глумице Драмског студија употпунили су атмосферу у порти цркве.

- У нашој књижевности је дефицит женских херојина, а наша гошћа у својим делима баш пише о таквим женама. Она литературу гледа женским лицем и њене јунакиње су страдалнице, хероине, и описује женску снагу којом оне носе трагичност живота – рекао је Драган Барјактаревић, отварајући промоцију књиге „Сјај у оку звезде“.

Књига описује историјски период када су иконе и иконописци у хришћанству били изложена прогону.

- Ово је дело са реалистичким приказом светачких живота. То је књига о чуваркама православља, које у себи носе исконске врлине православља – рекао је вероучитељ Данијел Јовановић представљајући књигу многобројној читалачкој публици и додао да је ова књига заокружила мозаик дела ове књижевнице о дивним и вредним женама у православљу и да све, па и ова књига, представљају најбољу одбрану од окултистичке и секташке литературе која у овим временима харају Србијом.

Љиљана Хабјановић Ђуровић је носилац ордена Светог саве, којим је одликована на препоруку благопочившег Патријарха Павла.

-Доживела сам велику милост што ми је дато да пишем књиге и осећам жељу и потребу да то поделим. Зато пишем о женама које су мењале историју Хришћанства и показујем да су жене одувек имале кључну улогу у хришћанској цркви – каже књижевница и објашњава да су у време када се дешава радња романа, иконе биле забрањене у црквама и да су зидове цркве красили мозаици великих битака, воћњаци и животиње. Једна од јунакиња ове књиге је царица Ирина, једина жена у историји православља која је потписала документ са Васељенског сабора.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КУРШУМЛИЈИ

У среду 29. августа 2012. године у сали СО Куршумлија, одржано је књижевно вече на ком је представљен роман „Сјај у оку звезде“. Одавно неки културни догађај није привукао толику пажњу грађана Куршумлије као гостовање Љиљане Хабјановић Ђуровић.

Вече посвећено лепој писаној речи отворио је Небојша Гашић, дипломирани филозоф, који је дао уводну реч о широком опусу стваралаштва Љиљанe Хабјановић Ђуровић. Подсетио је присутне колико је књига написала, у ком тиражу су продате, говорио о њеним наградама. "Књига коју вечерас представљамо Сјај у оку звезде говори о вери, о икоборству, о жртвама и борби три жене које су главне јунакиње а оне су Ирина, Теодора и Лилија."

Ђакон Љубиша Костић, мр богословља говорио је о значају икона јер се "књига бави иконама, из периода иконоборства у Византији. Икона је света слика, преображени лик. Победом је икона сачувала православље, пуноћу бића кроз истину."

ПETKAНА НА БЕЛОРУСКОМ ЈЕЗИКУ

Пре годину дана роман ПЕТКАНА Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен је на белоруском језику у три наставка у најугледнијем белоруском књижевном часопису "Пламен" који има 5.000 сталних претплатника. Захваљујући интересовању читалаца роман је управо објављен и као књига. По одобрењу Издавачког савета Белоруске православне цркве издавач је Братство манастира Светих апостола Петра и Павла из Минска.

Преводилац романа Иван Чарота, шеф катедре за славистику Универзитета у Минску и инострани дописник Српске академије наука и уметности, представљајући роман Петкана и ауторку романа написао је:"Такво широко признање  ове књижевнице у отаџбини свакако није  ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја  дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она   сама  тежи и  своjе читаоце позива  да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом.  Битан   значај има и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега  стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића) и  преподобног Јустина (Поповића), не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца.  Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно  узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је своју оригиналну парадигму стваралаштва. Осим тога она је пронашла веома ефективан и ефектан стваралачки поступак - својеврстан «Хор», који представља  полифонију гледишта и изражених  ставова, а као резултат  саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»! Дело  поштоване  српске колегинице може бити узор за  белоруске писце, који покушавају радити нешто слично."

Ово је шести превод романа Петкана. Књига је до сада објављена и на македонском (2 издања), румунском (6 издања), бугарском (2 издања), руском (3 издања), а априла ове године и на грчком језику.

Љиљана Хабјановић Ђуровић добила је позив Министарства културе и информација Републике Белорусије да 1. и 2. септембра буде гост на Данима белоруске писмености. Како пише у позиву, Дани белоруске писмености су традиционалан и значајан догађај у културном животу државе и одржавају се уз учешће званичних лица, културних посленика, представника књижевне и научне јавности Белорусије и гостију из иностраних земаља. Као гошћа манифестације Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је одломцима из Петкане у августовском броју часописа "ЛИМ" и у листу "Православље". Осим тога, Љиљана Хабјановић Ђуровић позвана је и да говори студентима славистике на Универзитету у Минску и да посети манастир Светих апостола Петра и Павла.

За четири седмице продато је 9 537 примерака новог романа Љиљане Хабјановић Ђуровић “СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ”.

KЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ШАПЦУ

Двориште Глас Цркве 26. јуна било је препуно љубитеља књиге и сталних гостију Летњих духовних вечери у орагнизацији Гласа Цркве, који су се овога пута окупили поводом промоције најновијег романа наше познате књижевнице Љиљане Хабјановић Ђуровић. Гости Гласа Цркве имали су част да само двадесетак дана од објављивања једанаестог романа Љиљане Хабјановић Ђуровић буду почаствовани њеним присуством и живом речју ауторке о овом роману.

Вече је отворио Његово Преосвештенство владика Лаврентије поздравивши нашу велику књижевницу и окупљене речима: „Велика ми је част да вас све поздравим, а посебна радост да поздравим нашу уважену гошћу госпођу Љиљану Хабјановић Ђуровић, неуморног литерарног радника, и великог познаваоца наше народне и црквене историје, хвала вам што сте вечерас са нама и што сте српску културу обогатили још једним вредним делом“.

Увод аутору романа дао је протођакон Љубомир Ранковић који је између осталог рекао: „ Док сам читао ову књигу осетио сам ретко задовољство, али морам вам признати и тугу. Тугу што оваквих, хришћанских књига има тако мало. Тако је мало хришћанских књига написаних оваквим готово јеванђелским језиком,  језиком од кога смо помало ми свештеници и теолози одлутали, а којем нас ова књига враћа. Овај роман својим стилом и језиком боље обичном човеку приближава бурни период иконоборства и иконопоштовања него све теолошке расправе преведене или написане на нашем језику. Хвала госпођи Љиљани на томе“

Књижевно вече завршено  питањима окупљених и одговорима ауторке, те подписвањем књига. Директан пренос целе вечери било је могуће пратити на таласима Радија Глас Цркве .

Извор: Глас Цркве

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У КРУШЕВЦУ

У понедељак, 25. јуна 2012. године у амфитеатру цркве Лазарице одржана је промоција књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић „Сјај у оку звезде“. У препуном амфитеатру о књизи су говорили: Епископ крушевачки Господин Давид, публициста Живомир Миленковић и аутор књиге Љиљана Хабјановић Ђуровић. Ово књижевно вече отворио је старешина цркве Лазарице протојереј-ставрофор Драги Вешковац. У самом програму учешће су узели појци Епархије крушевачке Никола Адамовић и Марко Пантић који су премијерно извели Статије Светом кнезу Лазару.

Извор: Епархија крушевачка
Фото: Миљан Милетић, протопрезвитер Саша Величковић

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У БИЈЕЉИНИ

У библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини, 13. јуна 2012. године, Љиљана Хабјановић Ђуровић представила је нови роман „Сјај у оку звезде“. Представљању романа је присуствовао и Њ. П. Епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Домаћин је био директор библиотеке господин Јован Цвјетковић.

4. јун 2012. године - Духовски понедељак

Из штампе је изашао нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић СЈАЈ У ОКУ ЗВЕЗДЕ, у почетном тиражу од 26 000 примерака

На међународном сајму књига у Солуну 27. маја 2012. године издавачка кућа Εν πλω из Атине, представила је роман ПЕТКАНА на грчком језику, у преводу Илиаса Сарагудаса и Светлане Пецин.

ЗАПИС ДУШЕ НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ

Mаја 2012. године Издавачка кућа „Наша култура“ из Скопља објавила је роман Запис душе у преводу Љубинке Ајтовске.

Књига о Светој Петки за децу на руском језику

     У издању Издаваштва Московске патријаршије Руске Православне цркве објављена је књига за децу о Светој Петки „ПАРАСКЕВА - ПЕТКА“ Љиљане Хабјановић Ђуровић. Ову књигу ауторка је написала на позив Издавачког савета Руске Православне Цркве. Књига је богато илустрована цртежима Е. Попкове, а преводилац је Иља Числов. Књига је објављена са благословом Његове светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила. Први тираж књиге је 10.000 примерака и ауторка се одрекла хонорара као прилог Руској Православној Цркви. Ово је четврта књига Љиљане Хабјановић Ђуровић објављена у Русији.
     Ова књига биће ускоро објављена и на српском језику.

ЗАПИС ДУШЕ на руском језику

     Средином октобра 2011. године издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман ЗАПИС ДУШЕ на руском језику, у преводу Иље Числова.
     ЗАПИС ДУШЕ, роман о деспотици и светитељки Ангелини Бранковић,  представљен је руским читаоцима као  „дело писано с љубављу јунакињи сродне душе и са великим књижевним умећем“.
     Роман је објављен по одобрењу Издавачког савета Руске православне Цркве, са предговором Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија. Књига је штампана у тврдом повезу и украшена је изванредним минијатурама и портертима јунакиња и јунака романа, рађеним специјално за ово издање.
     Као и остале књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, и ЗАПИС ДУШЕ  ће бити у продаји у Русији и осталим земљама чланицама ЗНД, али и у црквама и манастирима Руске православне Цркве широм света.
     Ово је трећи роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен у Русији за послење три године. До сада су објављени и романи ПЕТКАНА (три издања) и ИГРА АНЂЕЛА (два издања).

       ИГРА АНЂЕЛА на позоришној сцени у Италији

     Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић, "Игра анђела", постављен је на позоришну сцену "Сајма књига" који се одржао од 2. до 4. септембра у месту Корато, у Италији, чији су покровитељи Регион Пуља и Општина Корато.
     Позоришни перформанс "Игра Анђела" извеле су италијанске глумице из Рима, Клаудија Леро и Симона Опедизано. Роман је за сцену приредила Клаудија Леро. Музичка подлога била је компилација италијанске и српске музике. На отвореном простору, на летњој сцени, публика је пратила више од сат времена, заиста са великом пажњом, извођење дела Љиљане Хабјановић Ђуровић. Пошто је публика изванредно примила овај позоришни перформанс, Клаудија Леро је изјавила да ће он бити уврштен у редовни позоришни програм.

Симона Опедизано и Клаудија Леро (десно) у представи ИГРА АНЂЕЛА  на летњој сцени у Корату, Италија.

           ПЕТКАНА на белоруском

     Најугледнији белоруски књижевни часопис „Пламен“ објавио је у три броја (април, мај, јуни) роман „ПЕТКАНА“ Љиљане Хабјановић Ђуровић под насловом „Преподобна Параскева – крст у пустињи“.
     Роман је превео Иван Чарота, шеф катедре за словенске књижевности на Универзитету у Минску и инострани члан Српске академије наука и уметности, који је превео и дела Владике Николаја, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића...
     У предговору романа „Преподобна Параскева – крст у пустињи“ Иван Чарота је написао:
     “Широко признање  ове књижевнице свакако није  ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе, да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја  дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она   сама  тежи и  своjе читаоце позива  да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом.  Битан  значај има овде  и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега  стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића),  преподобног Јустина (Поповића) и њихових ученика, не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца.  Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно  узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је, како се каже, своју парадигму стваралаштва.
     Код госпође Љиљане, за разлику од већине сличних подухвата  код нас, нема десакрализације проузроковане белетризацијом, а камоли профанације. Осим тога, она је пронашла веома ефективан и ефектан   стваралачки поступак – својеврстан «Хор», који представља  полифонију гледишта и изражених  ставова, а као резултат  саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»!
     Дело  поштоване  српске колегинице може бити узор за  белоруске писце, који покушавају  радити нешто слично. “

     Ово је пети превод романа “ПЕТКАНА”. Осим на белоруском, роман је до сада објављен на македонском, бугарском, румунском и руском језику.

ЗЛАТНИ ВИТЕЗ ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
29. април 2011 год.

Љиљана Хабјановић Ђуровић прима међународну награду „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“. Награду је уручио велики руски уметник Николај Петрович Бурљајев.

Статуa „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“

Честитка амбасадора Републике Србије у Русији, госпође Јелице Курјак.

„ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“  ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ

     У Русији, у граду Тули, у оквиру Фестивала „Златни витез“ одржан је петодневни Други словенски литерарни форум са подршком председника Руске федерације, председника Скупштине Руске федерације, министра за културу и под покровитељством Патријарха московског и целе Русије Кирила. За мото Фестивала одабране су речи Светог Сергеја Радоњешког: „Спасавајмо се љубављу и заједништвом“.
     Било је присутно осамдесет пет писаца из осам словенских земаља и сви они су били номиновани за награду „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ за „ уздизање душе човека, за православне хришћанске идеале“, у категоријама романа, поезије и публицистике. Највише номинованих, четрдесет, било је међу писцима романа. Одлуком жирија, коме је председавао значајан руски писац Владимир Крупин, ово велико и угледно признање припало је Љиљани Хабјановић Ђуровић.
     Завршна свечаност одвијала се у згради Филхармоније.
     Награду је уручио Николај Петрович Бурљајев, велики руски уметник, председник Словенског литерарног форума „Златни витез“, иначе одани пријатељ српског народа и добитник Ордена Светог Саве.
     Рад Љиљане Хабјановић Ђуровић представљен је у Градској библиотеци у Тули пред бројном публиком. У библиотеци је приређена и изложба десет романа ауторке на српском језику, затим двадесет превода њених књига на дванаест европских језика, као и изложба књига руских аутора објављених у Издавачкој кући „Глобосино Александрија“, чији је власник Љиљана Хабјановић Ђуровић.
     У библиотеци у Тули, на одељењу књига на страним (неруским) језицима на полици за српски језик читаоцима су доступне књиге Ива Андрића, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Љиљане Хабјановић Ђуровић.
     Љиљана Хабјановић Ђуровић била је и гост Православне гимназије, а примио је и оснивач и директор Гимназије отац Лав Махно, један од тројице свештеника Руске православне цркве који су одликовани правом да носе три крста.
     Током боравка у Тули и Москви Љиљана Хабјановић Ђуровић имала је и неколико сусрета са читаоцима својих књига.
     „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ је друго признање које је Љиљана Хабјановић Ђуровић добила у Русији. Новембра 2010. године роман „ИГРА АНЂЕЛА“ награђен је као најбоља књига страног аутора објављена у Русији у 2010. години са образложењем жирија: „Ми бисмо желели да се и код нас појави књига о значајним догађајима из историје наше земље, слична овој по дубини хришћанске мисли, снажне молитве и чежње за Господом, испуњена љубављу према Небеском Оцу и према земаљској отаџбини.“

Са писцима из словенских земаља.

Са оснивачем и директором прве правоснавне гимназије у Русији Лавом Махном.

Љиљана Хабјановић Ђуровић представља свој рад у библиотеци у Тули.

СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ

Mарта 2011. године Издавачка кућа „Наша култура“ из Скопља објавила је роман Свих жалосних радост у преводу Љубинке Ајтовске.

ВОДА ИЗ КАМЕНА НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ

Јануара 2011. године македонска издавачка кућа „Матица“ објавила
је роман Вода из камена у преводу Паскала Гилевског.

ВОДА ИЗ КАМЕНА

НАЈПРОДАВАНИЈА КЊИГА ДОМАЋЕГ АУТОРА У 2010. ГОДИНИ

     Према истраживањима које је спровела Knjižara.com у највећим књижарама у Београду, Зрењанину, Суботици, Шапцу, Зајечару, Бања Луци, Подгорици и Херцег Новом током 2010. године роман ВОДА ИЗ КАМЕНА је најпродаванија књига домаћег аутора.

ДВЕ НАГРАДЕ

     22. децембра 2010. године у 12 часова у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије Љиљани Хабјановић Ђуровић уручена је угледна награда „Павле Марковић Адамов“ за укупан књижевни рад.

Награду је уручио књижевник и директор „Бранковог кола“ Ненад Грујичић.

     Истог дана у 18 часова Љиљана Хабјановић Ђуровић примила је и признање „Златни HIT LIBER“ Радио-телевизије Србије за роман ВОДА ИЗ КАМЕНА као једну од десет најтраженијих књига у 2010. години. Признање издавачу примила је директорка Издавачке куће „Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА“ Снежана Томичић.

Награду је уручио Миодраг Зупанц, главни и одговорни уредник Културно-образовног програма РТС-а

ИГРА АНЂЕЛА У ИТАЛИЈИ

     Љиљана Хабјановић Ђуровић боравила је у Италији од 21. до 25. новембра, где је на књижевним вечерима у Барију, Корату и Риму представљено италијанско издање романа ИГРА АНЂЕЛА.      
     Промоција у Барију одржана је у књижари "Рома", у оквиру програма "Књижевни понедељак", који се одржава сваког понедељка већ тридесет и једну годину. Ауторку је представио Данијел Ђанкане, писац и редовни професор на универзитету у Барију, директор Издавачке куће "Ла Вализа", рекавши: "Пред нама је данас један велики, заиста велики књижевник!".
     У Барију су Љиљану Хабјановић Ђуровић примили отац Владимир Кућумов, старешина руске цркве Свети Никола и изасланик Руске православне цркве за Италију, и падре Ђерардо Ћофари, монах Бенедиктанског реда, доктор теологије и директор Института за проучавање Светог Николе при базилици Светог Николе. Падре Ћофари је роман ИГРА АНЂЕЛА уврстио у библиотеку Института.
     Промоција у Корату одржана је књижари -галерији "Секопстор", у организацији издавача романа ИГРА АНЂЕЛА "Секопедициони" и организације ФИДАПА, међународног удружења успешних жена. Пре почетка промоције Љиљана Хабјановић Ђуровић отворила је изложбу слика уметница из покрајине Пуља, а председница секције ФИДАПА за Корато, Рафаела Леони најавила је Љиљану Хабјановић Ђуровић као "једну од најчитанијих књижевница у свим земљама источне Европе". 
     У Риму, роман ИГРА АНЂЕЛА представљен је у амбасади Србије. Бројним гостима, који су испунили свечану салу, али и део предворја, прво се обратила амбасадор Санда Рашковић-Ивић, која је говорила о значају Косова и Метохије у српском историјском и духовном памћењу.
     Попут ове, и промоције у Барију и Корату су биле веома добро посећене. У публици су били читаоци, професори и студенти славистике са универзитета у Барију и Риму, пословни људи и званичници локалне управе, новинари, сликари, књижевни критичари, угледни писци, чак и Рафаеле Нигро, уз Умберта Ека званично најзначајнији живи италијански књижевник. Стога су питања ауторки романа била бројна и разноврсна, а разговори су дуго трајали.
     На све три промоције говорили су преводилац романа Драган Мраовић, у Италији поштован као преводилац знаменитих италијанских аутора попут Бокача и Дантеа, и Анђела Де Лео, истакнути песник и књижевни критичар, која је написала и предговор за италијанско издање романа ИГРА АНЂЕЛА.
     Анђела Де Лео је, између осталог, рекла: "Није могуће читати роман ИГРА АНЂЕЛА а не бити заробљен од прве до задње странице развојем ове неодољиве приче коју аутор излаже уз изванредну "sapientia cordis", мудрост срца, и несвакидашњом књижевном вештином. Два паралелна света, један видљив и реалан, други невидљив и имагинаран, али једнако истинит у духу и срцу писца, који се додирују и узајамно преплићу...Ту откривамо и велику блискост између православне хришћанске религије, коју са жаром следи списатељица, и католичке, којој ми припадамо...Овај роман треба читати и "јести" као "хлеб наш насушни" да бисмо покушали да будемо бољи."

Бари - књижара „Рома“ - Анђела Ђенели, Драган Мраовић,
Анђела Де Лео, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Данијел Ђанкане

Бари - књижара „Рома“

Са падреом Ђерардом Ђофаријем

Пред фреском Свети Никола враћа вид Стефану Дечанском,
у свечаној сали Руске православне цркве у Барију

Са издавачем Пепином Пиаћентеом и песникињом Анђелом Де Лео
у књижари „Секопстор“ у Корату

Љиљана Хабјановић Ђуровић отвара изложбу сликарки из Пуље

У амбасади Србије у Риму - амбасадорка Санда Рашковић Ивић,
Драган Мраовић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Анђела Де Лео

Са амбасадором БиХ у Италији Бранком Кесићем и његовом супругом

Са амбасадором Србије у Италији Сандом Рашковић Ивић
и новинарком Милицом Остојић

Са читаоцима у амбасади Србије у Риму

ИГРА АНЂЕЛА НАЈБОЉА СТРАНА КЊИГА
ОБЈАВЉЕНА У РУСИЈИ У 2010. ГОДИНИ

     Са благословом Његове светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, поводом Дана народне слоге, додељене су књижевне награде Руске православне цркве и Форума „Православна Русија“.
     У Москви, у чувеној галерији Мањеж, која се налази уз сам улаз Кремља, на великој свечаности којој су присуствовале истакнуте личности руске Цркве и државе, угледни књижевници и издавачи, награде је уручио митрополит Калушко Боровски Климент, директор Издавачког одбора Руске православне цркве, који је био и председник жирија. Чланови жирија били су и шеф Одбора за уметност Државне думе Русије Попов и истакнути руски књижевник и универзитетски професор Владимир Крупин.
     У категорији „Најбоље уметничко дело“ другу награду добила је Љиљана Хабјановић Ђуровић за роман Игра анђела. Како је прво место традиционално резервисано за руског писца, Игра анђела је награђена као најбољи роман страног аутора објављен у Русији у 2010.години.
     У категорији Светоотачких списа трећа награда је припала делима Светог Владике Николаја.
     Роман Игра анђела објављен је у Русији марта 2010.године и ускоро ће изаћи друго издање.

ХИМНА ВЕРИ ПИСЦА КОЈИ ЗНА
ДА ПРОДРЕ У СРЦЕ ЉУДИ

(предговор за италијанско издање романа Игра анђела) 

          Пре него што кажем нешто о самом роману Игра анђела, биће ми задовољство да представим читаоцу аутора, «највољенијег» писца у Србији, најчитанијег и најнаграђиванијег, али не само у својој земљи, Љиљану Хабјановић Ђуровић, јер ће му пружити јаке емоције, необична размишљања, дубока унутрашња превирања, који ће га пратити на иузванредном путовању кроз странице ове књиге. Позивам се на појединачног читаоца, јер свака прича се рађа из пера писца, али се поново рађа у духу и у срцу онога ко чита задобијајући различита значења и вредности, јер пролазе кроз филтер осећајности, културе, личне приче свакога од нас. Марсел Пруст тврди: «Сваки читалаца, када чита, чита себе самог. Дело писца је само оптички инструмент који он нуди читаоцу да му омогући да примети оно што, без књиге, можда не би видео у себи». А у овој књизи, сваки читалац стварно може да открива и разоткрива себе, јер аутор има значајну потисну силу у смеру откривања хуманости. А то је хуманост коју свака појединачна личност наново сагледава, овако или онако, различитим и вишеструким брушењем дуж тока егзистенцијалног искуства сваког од нас.
     А у овој књизи, сваки читалац може стварно да открије и изнова открива себе самог, пошто аутор има знатну снагу да га повуче ка откривању хуманости. А то је хуманост коју, у добру и у злу, свака личност изнова предочава разним и многоструким приказима дуж животног пута тих личности.
     Љиљана Хабјановић Ђуровић опчињава посебно својим стилом писања којим приповеда на својствен начин, кроз след често дугих и веома добро артикулисаних реченица, али још чешће преко веома кратких, минималних, често их чини само једна реч које теку скоро у непрестаном застоју, који представља прецизирање мисли, стања, сусрета, сукоба између главне јунакиње и бројних других ликова, који су често други главни јунаци у догађајима у њеном животу. Дакле, скоро увек у разломцима, али је баш зато веома оригинално, сугестивно, окивајуће, упечатљиво: «Руже! Руже! Руже! (...) Ружичасте, Црвене. И оне бојом налик невену...»
     Једна једина реч често казује неизречено, необјашњеном, штавише и тишину, стање душе, , просветљење. Кратка и врло кратка реченица је упечатљиовија, јер је шкрта и суштинска, па је зато дубља и свеобухватнија од широке реченице која може да разводни намере и емоције или сâм садржај приче.
     Садржај који има карактеристике романа помешаног с историјом и маштом достојном Манцонијевог доба, али и додатно савременије књижевно значење у коме је омиљено мешање разних родова стопљених у уметност новог приповедања пуног широке сугестивности. То је прича о Милици, српској кнегињи, из четрнаестог века нове ере, која потиче из свете династије Немањића која је имала велику улогу у средњевековном српском царству, и натприродним деловањем анђела, а пре свега Анђела Чувара. Управо је наратор Миличин анђео чувар, а то је још једна посебност романа. Али, уз њега живи и учествује седам Арханђела у детаљнијем разјашњавању људског и краљевског живота главне јунакиње, а посебно у задацима анђеоских хијерархија. Свако од њих седам има свој «прозор» да би кроз њега погледао свет људи и на свет између Неба и Бога, како би расправио људске догађаје и божју вољу. Тих седам приповедајућих гласова стварају у књизи, смењујући се, далеки, а опет блиски одјек. То је нека врста грчког хора који је у позадини целе приче, али је присутан на сцени на просветљавајући начин по питању наше земне пролазности и недокучивих божјих намера дајући много дубљи смисао животу и смрти од онога што човек обично чини.
     Реч је, дакле, о роману с религиозним и древним укусом који се шири у епском наративном даху света хијерархијски уређеног, на људском и божјем нивоу, према земним и пролазним вредностима, као и према натприродним и вечним вредностима. Прича о осећањима и грижама људи у сталној борби између добра и зла и у вечној представи нашег рађања, живљења и умирања, чини очигледним пролазност људске моћи и неизмерну атемпоралност божје моћи.
     Зато није могуће читати Игру анђела а не бити заробљен од прве до задње странице развојем ове неодољиве приче коју аутор излаже уз изванредну «sapientia cordis», мудрост срца, и несвакидашњом књижевном вештином. Два паралелна света, један видљив и реалан, други невидљив и имагинаран, али једнако истинит у духу и срцу писца, који се додирују и узајамно преплићу.
     У роману је могуће, пре свега, читатидубику љубав иписца према својој земљи, односно Србији. Али, такође и Крушевцу, родном месту. Према Београду, новом предивном главном граду. И према Косову за које даје један од најдирљивијх и најистинитијих историјских приказа. Има, на тим страницама, и неке врсте химне брачној љубави (сјајне су странице које то описују у скоро четрдесет година брачног живота Милице и Лазара), љубави и болу према синовима и својој земљи. То је и химна љубави према свему створеном и према Створитељу. Химна вери. А све то се дугује јакој духовности аутора, његовом дубоком хманом и религиозном сензибилитету, њеном веровању у Богородицу, у Христа, у Свету Петку, велику и обожавану светицу Православне цркве. Ту откривамо и велику блискост између православне хришћанске религије коју с жаром следи списатељица и католичке хришћанске којој ми припадамо.
     Сви ликови су као извајани. Сјајно су описани у свим физичким и психичким детаљима, у њиховом понашању, у њиховој улози у драматичним или спасоносним преокретима унутар српског двора уз мање или веће мученичко саучествовање цркве.
     Али, изваредни књижевни ниво списатељице открива се и уочава, пре свега, у њеној дубокој способности да продре у срца мушкараца и да опише, у неизбежним егзистенцијалним сударима, њихов бол, сукобе, размишљања, жеље и одрицања, одбијања и чекања, планове и разочарења или успехе, успомене и жудње за будућношћу, сумње и узалудно трагање за истином и сусретом с истином. Да опише побуну против Божје воље и прихватање сопствене судбине коју је Он предодредио у највећем мозаику живота, који је неразумљив било ком људском бићу увек у неизвесности у трагању за истином између слободног уверења и усуда, све док не пређе «зид таме».
     На изванредно танан начин је дат, уосталом, прецизан опис стања духа и интеракција, често бплних и детабилизујућих, које се успостављају унутар породичне констелације на српском двору, на основу места које деца имају према полу, редоследу рођења, прихватању или неприхватању мајке, према приписаној улози, према одређеној и улози унапред одређеној потребом да се роди мушко дете да би се обезбедио наставак династије. Болно је ривалство између два брата: Стефана, прворођеног и наследника на трону, и Вука.
     Аутор све ово описује на задивљујући начин стварајући од свог романа вез приповести у историји у којој живе историјске личности са својим амбицијама, страстима, илузијама, са победама и поразима, са целим пртљагом свога животног искуства, претежно сатканог од грешака и кајања, од жала и носталгије, у болном представљању човечанства неспособног да проживи своје време у пуноћи садашњости, јер је увек окренуто прошлости или ка будућности чиме одређује свој крах и своју несрећу. Измишљени ликови су често бестелесни, као анђели и арханђели или тајанствени, као «старац од храста» кога је послао Господ. Тако настаје ваздушаста, па ипак стварна атмосфера, пуна тајинства или јасноће у следу догађаја који се одвијају хронолошки, епских, па икап, свакодневних, који одређују границе многих истина и грчевитог трагања за истином...
     Отуда бројна Милицина питања... а и целог ојађеног човечанства. То су питања на која одговора нема... нарочито ако је неко жена... ако треба да се жртвују осећања због «државних разлога»... ако је неко веома паметан и осећа потребу за толиким питањима: «И питала се зашто човек није свестан своје среће док траје. Или бар зашто је не осећа јасно као што осећа бол. Зашто највећом назива увек неку минулу срећу. И шта је срећа уопште? Низ пријатних тренутака? Ситних радости? Проналажење себе садашње у сећању? Мир који завлада у цркви после службе, и она утонула у молитву? (...) Ћуп меда и чинија дивљих јагода, дар кметова Горњег Неродимља?»
     Мало је извесности. «То непрестано смењивање доброг и лошег. – каже Милица. - Мешање среће и несреће. Радости, страха, туге, победе, бола».
     Ово је, вероватно, и роман бола, душевне патње која плаши и боли, али је и роман спаса захваљујући Божјој милости и, можда, и Анђелима Чуварима који воде, помажу у изборима, штите од сила зла: «Толико се ствари деси мимо наше воље. Чак њој упркос. А одреде нам живот. Поделе га. Рецимо, нека рођења и неке смрти. Неке болесит и неки ратови. Неке љубави. Нека туђа опредељења.Оно што никада и ничим нисмо изабрали (...) Бол. Пораз. Понижење. Страх....»
     Па, ипак, на крају добро побеђује. И све се спаја у хармонији Целине: «Да ли остаје благодаран или бар трпељив, Истрајан у молитвама...»
     Роман је и химна молитви. Молитва нас искупљује и спасава. То се десило и Милици, кнегињи која је добила све Божје дарове, осим дара да мисли на себе: превише умна да би се одрекла престола једнако као што се одрекла свога мишљења, својих снова, својих жеља, својих контрадикција (што се често дешава паметним женама)... Десило се то и Лазару, мученику због велике, чврсте вере проживљене у пуној привржености Божијој вољи. Десило се и Стефану...
     И онима који и данас покушавају да победе очај веома тешког времена, као што је ово наше, ово доба сумрака човечанства.
     Отуда значај оваквог романа. Треба га читати и «јести» као «хлеб наш насушни» да бисмо покушали да будемо бољи.

Анђела Де Лео
(песник и књижевни критичар, Корато, Италија)

Превод са италијанског: Драган Мраовић

На управо завршеном Међународном београдском сајму књига
продато је 4.518 примерака књига Љиљане Хабјановић Ђуровић.
Пошто ове године није имала нову књигу, најбоље се продавао роман
ВОДА ИЗ КАМЕНА, од кога је продато 1.199 примерака.

1. новембар 2010. год.

Књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић на штанду
Националних института за књижевност Европске уније

На штанду EUNIC на Београдском сајму књига романи Пауново перо и Ива
Љиљане Хабјановић Ђуровић на грчком језику изложени су на делу
Хеленског фонда за културу, а роман Игра анђела на италијанском језику,
на делу Италијанског института за културу.

ИГРА АНЂЕЛА НА ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ

Октобра 2010. године италијанска издавачка кућа „SECOP Edizioni“
објавила је роман Игра анђела у преводу Драгана Мраовића.
Предговор за ово издање урадила је Анђела Де Лео,
песникиња и књижевни критичар.

За годину дана продато је дванаест издања књиге
Вода из камена у тиражу од 36.000 примерака.
У продаји је тринаесто издање које је штампано у тиражу од 3.000 примерака
и четрнаесто издање, прво на латиници, у тиражу од 1.000 примерака.

28. октобар 2010. год.

OД САЈМА КЊИГА 2009. ДО САЈМА КЊИГА 2010.

ВУКОВА НАГРАДА ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
„за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном и духовном простору“

 63.000 продатих примерака књига на српском језику

 7 иностраних издања:

 Русија: ИГРА АНЂЕЛА

ПЕТКАНА (друго издање)

Македонија: ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ

ИГРА АНЂЕЛА

Румунија: ПЕТКАНА

Италија: ИГРА АНЂЕЛА

ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ (треће издање)

 

За годину дана продато је дванаест издања књиге
Вода из камена у тиражу од 36.000 примерака.
У продаји је тринаесто издање које је штампано у тиражу од 3.000 примерака
и четрнаесто издање, прво на латиници, у тиражу од 1.000 примерака.

28. октобар 2010. год.

За девет и по месеци продато је једанаест издања романа
Вода из камена у легалном тиражу од 33.000 примерака.
У продаји је дванаесто издање које је штампано у тиражу од 3.000 примерака

13. август 2010. године

Најугледнији руски књижевни часопис
Литературная газета објавио је интервју са
Љиљаном Хабјановић Ђуровић

ПЕТКАНА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ

Почетком јуна 2010. године објављен је роман Петкана на румунском језику у издању
„Андрејане", издавачке куће Архиепископије Сибиуе, у преводу Љубице Рајкић.

 

Са Његовим високопреосвештенством архиепископом Сибиуа и митрополитом Ердељским
Лауренцио Стрезом у Владичанском двору у Сибиу.

 

 

За шест и по месеци продато је десет издања романа
Вода из камена у легалном тиражу од 30.000 примерака.
У продаји је 11. издање које је штампано у тиражу од 3.000 примерака

13. мај 2010. године

 

Љиљана Хабјановић Ђуровић у Москви
од 20. до 23. априла 2010. године

    Угледна издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман Игра анђела Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику. Исти издавач објавио је крајем 2008. године роман Петкана. Обе књиге превео је најбољи србиста на руском простору и велики пријатељ Србије Иља Числов.

     Књижевница је прошле седмице боравила у Москви, где је имала низ значајних сусрета и наступа.
     21. априла одржала је књижевно вече у парохијском дому цркве Александра Невског. Промоцији су присуствовали и први секретар амбасаде Републике Србије у Москви госпођа Снежана Павловић и амбасадор Републике Босне и Херцеговине господин Жељко Јањетовић са супругом. Обраћајући се присутнима господин Јањетовић је рекао да је ово за њега „догађај од прворазредног значаја, јер Љиљана Хабјановић Ђуровић као писац не припада само Србији, већ целокупном српском духовном и културном простору“.
     22. априла Љиљана Хабјановић Ђуровић је учествовала на духовно-просветитељској вечери у Кино дому Савеза кинематографа Русије. Ове вечери се традиционално одржавају једном месечно и на њима се окупља православна културна и научна елита. До сада су на овој трибини представљена дела Петра Петровића Његоша, владике Николаја и Јустина Поповића, а Љиљана Хабјановић Ђуровић је први аутор из Србије који је позван да се лично представи, и то на ауторској вечери архимандрита Тихона (Шевкунова). Отац Тихон је овлашћени секретар Патријаршиског савета за културу и, по избору председника Медведева, члан Председничког савета за културу. Пред 800 (осам стотина) људи који су испунили велику салу Кино дома Љиљана Хабјановић Ђуровић је представљена као „знаменита српска књижевница“. Говорећи на тему „Руски космос“ ауторка је говорила и о свом роману Игра анђела. Затим је у холу, на мини сајму књига, уследио још један сусрет са читаоцима.
     Љиљана Хабјановић Ђуровић је потписала и два нова уговора. Њен досадашњи издавач, „Паломник“, објавиће 2011. године роман Запис душе. Истим уговором издавач је потврдио своју намеру да 2012. године објави роман Свих жалосних радост. Такође, ауторка је прихватила понуду Издавачког центра Руске Православне цркве да напише књигу о Светој Петки за децу. Ова књига треба да буде објављена 2011. године са благословом патријарха московског и целе Русије господина Кирила.

 

 

Са његовим преосвештенством владиком Антонијем и преводиоцем Иљом Числовим
у подворју Српске Православне цркве

 

Са првим секретаром амбасаде Републике Србије у Русији Снежаном Павловић и
амбасадором Републике Босне и Херцеговине Жељком Јањетовићем и његовом супругом

 

Са читаоцима

 

Са директором Издавачког савета Руске Православне цркве Владимиром Силовљевим
и главном уредницом Татјаном Тарасовом после потписивања уговора

 

У канцеларији директора Издавачког савета Руске Православне цркве
пред фотографијом Патријарха Павла

 

У великој сали Кино дома међу уметничком
и научном елитом православне Русије

 

 

Љиљана Хабјановић Ђуровић говори као гост архимандрита Тихона

 

Са највећим живим писцем Русије
Валентином Григорјевичем Распутином у његовом дому

 

 

Љиљана Хабјановић Ђуровић на штанду издавачке куће „Наша култура“
на међународном сајму књига у Скопљу (Македонија), 16. априла 2010. године

 

ЖЕНСКИ РОДОСЛОВ И ИГРА АНЂЕЛА
НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ

Издавачка кућа „Наша култура“ из Сопља објавила је на македонском језику романе Женски родослов и Игра анђела. Ауторка и издавач представљају романе читалачкој публици током гостовања ауторке у Скопљу 16. и 17. априла 2010 године.

 

 

ИГРА АНЂЕЛА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ

Почетком марта 2010. године објављен је роман Игра анђела на руском језику у издању угледне
издавачке куће „Паломник“ из Москве у преводу Иље Числова.
Исти издавач је децембра 2009. године објавио роман Петкана.

 

 

ИГРА АНЂЕЛА – ТРИДЕСЕТО ИЗДАЊЕ

      Почетком фебруара 2010. године изашло је ново, тридесето издање романа Игре анђела у тиражу од 3.000 примерака.
      Прво издање овог романа објављено је 16. јуна 2003. године у тиражу од 3.000 примерака.
      Такође је објављено и двадесет шесто издање романа Петкана који је од октобра 2001. године непрестано једна од најчитанијих књига домаћег аутора.

 

ВОДА ИЗ КАМЕНА – НОВИ РОМАН
      РОМАН О НАЈВЕЋЕМ ЧУДУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
      У продаји од 26. октобра 2009. године

 

      43.000 ЗАПИСА ДУШЕ !!!

      Почетком октобра 2009. године изашло је ново, десето издање романа Запис душе у тиражу од 3.000 примерака.
      Прво издање овог романа објављено је 22.октобра 2007. године у тиражу од 5.000 примерака и продато је за шест дана.
      Са досадашњим укупним тиражом од 43.000 легално штампаних примерака Запис душе је најтиражнија, а самим тим и најпродаванија књига домаћег аутора у последње две године на српском језику.
      Осим ових легалних, већ од новембра 2007. године у продаји су и разна пиратска издања више криминалних издавача чији се тираж процењује на још 40.000 примерака.
      Такође је објављено и педесет пето издање романа Женски родослов који је још од маја 1996. године непрестано једна од најчитанијих књига домаћег аутора.